> Књижевност

Једном или двапут
Невена Милојевић
Лагуна
Београд, 2025.
Свако време тражи своју јуканињу, а Невена Милојевић нуди Срну, младу жену чија очекивања нису у складу са реалношћу и окружењем. Срна трага, понире и губи се у данима и ноћима; покушава да воли и буде вољена. Јунакиња припада генерацији која је осуђена на тумарање у огољеним транзицијским законима. Посебна чар романа је језик. Невена Милојевић брзо и ритмично приповеда, не нуди сувишна објашњена, има смисао за детаљ и вешто разуђује причу на оним местима где жели да нам подигне пажњу. Она има реченицу која се устоличава у читаочевој свести и п…
прочитајте целу препоруку >>
Акустичне сенке
Лаш Соби Кристенсен
Културни центар Новог Сада
Нови Сад, 2018.
Кристенсен је један од најважнијих скандинавских писаца данашњице, али вероватно и један од најважнијих песничких гласова у савременој европској поезији. Књига пред нама је плод великог рада и знања преводиоца Марка Вуковића који нам је приближио Кристенсеново певање кроз карактеристичне и узбудљиве песме из двадесет две његове књиге. Над Кристенсеновим песмама читалац остаје замишљен или насмешен, након сваке тачке очекује ново узбуђење у наредном стиху, а нови парадокс или апсурд очекује у наредној песми. Као да су песме писане на ма…
прочитајте целу препоруку >>
Сушт – живи пламичци језика
Ристо Василевски
Арка
Смедерево, 2025.
Мало је оних песника који су као Ристо Василевски свој живот учинили мостом између два народа и две културе. Песник који је рођен у Наколецу 1943. године, у данашњој Северној Македонији, већину животног и радног времена провео је у Смедереву, поред Дунава. Превео је стотинак књига са македонског на српски и са српског на македонски језик, написао је десетине књига на македонском и српском језику, исказао се у свим књижевним формама. Василевски нам изнова показује да се његов идиом у оба језика понаша као риба у води. Песник тражи смисао у времен…
прочитајте целу препоруку >>
VODIČ KROZ LJIBAVNU ISTORIJU BEOGRADA
Ненад Новак Стефановић
Лагуна
Београд, 2024.
Поштовани и драги читаоци, Ова дводелна збирка прича о Београду је веома интересантна културна историја града. Преко архитектонских здања у којима су обитавали познати и значајни парови, сазнаје се доста о духу времена и града који вековима лежи на ушћу двеју река и са њима се развија. Први део говори о 19. а други о 20. веку. Да бисмо спознали величину и лепоту Београда можемо да почнемо и од краја другог дела у коме Ненад Новак Стефановић са клупе у Париској улуци (не случајно) истиче да пише о ономе „чега нема“, а дубоко је у нама, као да дискуту…
прочитајте целу препоруку >>
Хроника гнева
Растко Станишић
Логос
Београд, 2025.
Роман „Хроника гнева“ бави се унутрашњом драмом северњака Видара у Долу, забаченом сеоцету „краљевства којег се историја тек понекад присети, ... поткрај раздобља које се помене када је неизречене заклетве прекршио живот за којим се слепо похрлило“. Видар покушава да сачува мир, доброћудност и благу нарав, али га временом задртост, завидљивост и ксенофобичност мештана мења, те је он све чешће дојма да живи „у земљи у којој сунце не излази, и у којој вране непрестано гачу“, немоћан „да установи и прихвати улогу човекову у геометрији и траге…
прочитајте целу препоруку >>
Шестар за ореол
Коста Косовац
Sumatra
Beograd, 2025.
Из века у век, из годину у годину, људи се крећу према поезији и постају песници. Један од младих талената који стиховима излази пред читаоце јесте и Коста Косовац који нам се изнова јавља збирком „Шестар за ореол“. Откривамо Косту Косовца као песника који замишљен шета вртом, проналазећи у флори разлоге да казује о људској судбини и патњи. Ефектност исказане мисли постиже се контрастом између једноставног израза и кратке форме, са једне, и дубином тема и сложеношћу мотива, са друге стране. Захваљујући мелодичном језику и искричавим обртима …
прочитајте целу препоруку >>

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.