> Проза

Пред нама је мајстор кратке приче, један од најбољих приповедача на свету, свакако најпознатији савремени приповедач арапског језика, живи класик, Зекерија Тамир. Рођен је 1931. године у Дамаску, а још увек се оглашава као писац, живи у Оксфорду, објављује кратке приче већ седамдесет година - кратке приче саздане од кратких реченица, јасних слика, заумних парадокса. Његов језик је као блиставо сечиво, а хумор горак, истинит, дубок. Тамир очудотворава обично и свакодневно, а рационално супротставља смеху и свака његова прича делује као усталасано…

прочитајте целу препоруку >>

Кад Дона Тарт крене у роман онда то обично бива искуство од неколико стотина страница узбудљивог причања. Сваким претходним романом изазивала је одушевљење, али се и сада, понудивши читаоцима „Чешљугар“, показала као изванредна уметница са снажним стилом. Критика је приметила да је Дона Тарт Дикенсова ученица, али њен фокус у овом роману је уметност и пут према уметности. Прича почиње у музеју где су изложене слике холандских сликара. Том приликом деси се терористички акт те дечак Теодор Декер игуби мајку која је уочи саме смрти усхићена п…

прочитајте целу препоруку >>

Свако време тражи своју јуканињу, а Невена Милојевић нуди Срну, младу жену чија очекивања нису у складу са реалношћу и окружењем. Срна трага, понире и губи се у данима и ноћима; покушава да воли и буде вољена. Јунакиња припада генерацији која је осуђена на тумарање у огољеним транзицијским законима. Посебна чар романа је језик. Невена Милојевић брзо и ритмично приповеда, не нуди сувишна објашњена, има смисао за детаљ и вешто разуђује причу на оним местима где жели да нам подигне пажњу. Она има реченицу која се устоличава у читаочевој свести и п�…

прочитајте целу препоруку >>

Роман „Хроника гнева“ бави се унутрашњом драмом северњака Видара у Долу, забаченом сеоцету „краљевства којег се историја тек понекад присети, ... поткрај раздобља које се помене када је неизречене заклетве прекршио живот за којим се слепо похрлило“. Видар покушава да сачува мир, доброћудност и благу нарав, али га временом задртост, завидљивост и ксенофобичност мештана мења, те је он све чешће дојма да живи „у земљи у којој сунце не излази, и у којој вране непрестано гачу“, немоћан „да установи и прихвати улогу човекову у геометрији и траге�…

прочитајте целу препоруку >>