> Проза

Нека се читалац упозна и са делом писца који се није описменио кад је имао седам година. Марко Миљанов је научио да чита и пише негде око педесете године живота, али је стигао да напише значајне књиге. Сада препоручујемо збирку кратких прича у којима писац описује стварне догађаје и људе из црногорског племенског живота. Дело је настало са жељом да сачува успомену на људе који су показивали храброст и моралне вредности. Најважнија мисао дата је као дефиниција. Јунаштво је бранити себе од других, а чојство је бранити друге од себе. Дело чине �…

прочитајте целу препоруку >>

Ево књиге о пријатељству човека и коња. То је једна од најпознатијих новела киргиског писца Чингиза Ајтматова који кроз причу о човеку и коњу приказује промене у совјетском селу, сукоб појединца са безличним системом и губитак достојанства. Главни јунак је Танабај Бакасов, сиромашни киргиски сељак, радник у колхозу и некадашњи борац. Његов живот је повезан са коњем Гуљсаријем који је познат у околини по брзини и лепоти. Био је познат и по ритмичном ходу; овде је приказан као симбол снаге, лепоте и племенитости, али ће след догађаја искористи и…

прочитајте целу препоруку >>

Постојао је писац који је писао о животу, а смрт би поменуо само онда кад не може да је избегне. То је Ђовани Бокачо чије су приче вековима незаобилазна чињеица европске и свестке књижевности. Ова књига није плод распојасаног аутора који слави разблудност него пажљивог писца који нуди танану анализу односа међу људима; писац је онај који је много слушао и памтио, а машта је украсила оно што је живот приповедао. Мајсторство приповедача јесте да не оптерети причу тумачењем нити да је преоптерети непотребним чињеницама. Ова књига је један од на�…

прочитајте целу препоруку >>

Постоји стално питање - да ли су животи песника неодвојиви од њиховог дела? То се читалац мора запитати и након читања ове књиге која нам приближава живот луталице из Чонграда. Велики писац био је велики трагалац, путник, саучесник у друштвеним процесима и тумач литерарних врења. Аутор прати Црњанског од порекла кроз детињство, преко школовања, дипломатије, егзила, па све до последњих година у Београду, до последње ноћи на овом свету коју је провео у болници "Драгиша Мишовић" и до одласка у гроб. Много детаља, докумената, фотографија, ставова, п…

прочитајте целу препоруку >>

Изговарам сада његово име, онако како су га прозивали у школи: Павловић Живојин. Збиља, где је била машта тог дечачића који се родио уочи рата, који је сазнао укус рата и чуо песму обнове. Он који је знао како певају радничке бригаде, како се удварају радници девојкама, где ашов и крамп рију кроз земљу да би настала нека нова земља, напојена уметношћу. Читао је, сликао је, снимао је Павловић Живојин да би једног дана постао Живојин Павловић. Замишљам га пред белином платна, у хладном биоскопу, у хладној библиотеци; замишљам га како гледа возове и сл…

прочитајте целу препоруку >>