Пред нама је мајстор кратке приче, један од најбољих приповедача на свету, свакако најпознатији савремени приповедач арапског језика, живи класик, Зекерија Тамир. Рођен је 1931. године у Дамаску, а још увек се оглашава као писац, живи у Оксфорду, објављује кратке приче већ седамдесет година – кратке приче саздане од кратких реченица, јасних слика, заумних парадокса. Његов језик је као блиставо сечиво, а хумор горак, истинит, дубок.

Тамир очудотворава обично и свакодневно, а рационално супротставља смеху и свака његова прича делује као усталасано море. Некад реалиста у изразу, некад утонуо у фантастику, а најчешће алегоричан, Тамир се указао као велики тумач два страшна века у којима живи и прича о људима.

Понекад је његов израз близак бајкама, понекад као да бљесне из текста Борхес или Емроуз Бирс, али увек је потка Тамирова, нерв којим се читалац оставља затечен симболима и упућен на трагичне исходе савремених збивања међу људима.

Све ври у овој књизи, од прве до последње приче – страст, борбе, судбине; усталасан је свет о којем пише Зекерија Тамир, али свет је такав какав јесте и писац не намерава да свог читаоца удаљи од туге, зато се хумор јавља као лек.

У књизи је педесет прича од којих се многе селе у незаборав. Писац као поуздани сведок свога времена понире у лавиринте бића и одгонета лаж као обману која најлакше бива разорена уметничким истинама.