> Проза

кључне речи:
,
У зони
Ламија Бегагић
Фабрика књига
Београд, 2016.
Ламија Бегагић (Зеница, 1980) дипломирала је јужнословенску књижевност на Филозофском факултету у Сарајеву. Ауторка је две збирке кратких прича: Годишњица матуре (Сарајево – Београд, 2005) и Једносмјерно (Београд, 2010), те приручника Фурам феминизам намењеног девојчицама у основним школама. Роман прати живот једне 35-огодишње девојке, бивше активне спортискиње која због повреде колена напушта своју спортску каријеру и враћа се у родни град. Она покушава да се током неколико летњих месеци суочи са властитим траумама које има из детињства, да позиц…
прочитајте целу препоруку >>
Разговор о брилијантима једног децембарског поподнева
Исмаил Кадаре
Самиздат B92
Београд, 2017.
„Писац је природни непријатељ сваке диктатуре“, најцитиранија је мисао Исмаила Кадареа (1936), по мишљењу и читалаца и критике једног од најзначајнијих европских књижевника 20. века. Од првих књижевних корака почетком шездесетих година 20. века до 1990, када добија азил у Француској, Кадаре је био водећи писац у Албанији. Иако тада није сасвим отворено иступао против албанског комунистичког режима, многе су његове књиге цензурисане, неке и забрањиване. Живот људи, посебно писаца и уметника, који су и у уметности и у животу морали да се повинују сур…
прочитајте целу препоруку >>
Уморни као пси
Милош К. Илић
Партизанска књига
Кикинда, 2017.
Збирку Уморни као пси чини осам жанровски различитих кратких прича, које, у распону од сведеног реализма до гротескне фантастике, приказују разноврсне случајеве сурове осујећености, трагичног и/или ироничног извитоперавања међуљудских односа, пре свега оних у оквиру уже или шире породице. Притом, није реч о појавама и поступцима који се уобичајено називају насиљем у породици, мада је насиље у свакој причи имплицитно или експлицитно присутно. Илић се, наиме, служи градацијом, тако да се у првим причама насиље више изокола наговештава, неприз…
прочитајте целу препоруку >>
кључне речи:
,
Двојница
Тес Геритсен
Лагуна
Београд, 2011.
Тес Геритсен је Американка кинеског порекла. Иако је одмалена писала, на наговор родитеља завршила је студије антропологије. Године 1996. посветила се жанру форензичких и медицинских криминалистичких романа. Добитница је награде „Nero“ за роман Нестала и награде „Rita“ за роман Хирург. Критичари широм света хвале њене романе, а Publishers Weekly прогласио ју је „краљицом“ медицинског трилера. Њене књиге преведене су на 31 језик и широм света је продато више од 15 милиона примерака. Роман Двојница је изузетан крими роман, који одликује динамично …
прочитајте целу препоруку >>
До сутра
Наташа Апана
Клио
Београд, 2016.
Наташа Апана је француска књижевница индијског порекла, рођена на Маурицијусу. За роман Последња браћа, који је преведен на 16 језика, добила је бројна признања.        Радња романа До сутра одвија се у провинцији, на обали Атлантика, где ће се супружници Адам и Анита доселити након напуштања Париза, у којем су се упознали током година студија. Приповедач нас, у некој врсти пролога, упознаје са судбинама главних јунака, а потом их постепено уводи у приповест и распреда нит која је довела до трагичних исхода њихових живота. Главна јунакиња, поре…
прочитајте целу препоруку >>
кључне речи:

Заводник ништавила
Предраг Марковић
Соларис
Нови Сад, 2017.
Ово је први роман Предрага Марковића. По речима писца роман је започет 1990, а објављен 2017. године.  Сазревао је  кроз те мучне, страхотне године и искристалисао се у прави бисер наше новије књижевности. Јесте и историјски роман, али почива на дубоком промишљању и запитаности писца о испреплетености судбина народа. Кад почнете са читањем  овог дела, бивате заведени: стилом, темом, изгубљени у лавиринтима ове вишеслојне приче и у лавиринтима историје- оне о којој пишу књиге и којој су нас учили и оне друге- скривене. Роман Заводник ништавила је сло…
прочитајте целу препоруку >>

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.