Шум времена
издавач: Геопоетика издаваштво, Београд, 2017.
број страна: 190
наслов оригинала:
The Noise of Time
преводилац: Зоран Пауновић

Најновији роман Џулијана Барнса носи назив Шум времена, баш као и роман Осипа Емиљевича Мандељштама, руског песника, који је био протериван и хапшен због критиковања Стаљинове диктатуре. Сличном темом бави се и Барнс, приказујући у свом роману унутрашње немире познатог руског композитора Дмитрија Дмитријевича Шостаковича, који је претрпео јавну осуду свог музичког дела. Аутор нам приказује овог великана као сасвим обичног човека, описује његова осећања испуњена дилемама, али и љубав према компоновању.

 

Дело, заправо, представља својеврсну анализу односа уметности и власти. Аутор романа нам, кроз причу о композиторовом  животу, приповеда о уметницима који су због свог стваралаштва били застрашивани, протеривани, па чак и убијани. Приказује нам све њихове страхове и начин на који власт и диктатура могу утицати на уметника и његово стваралаштво.

 

Радња романа бави се кључним периодима композиторовог живота и испричана  је у три дела („Један: На одморишту“; „Два: У авиону“; „Три: У аутомобилу“). Сва три дела почињу сличном реченицом која говори да је баш то време најгоре време. Дмитриј Дмитријевич Шостакович је композитор, који је желео да буде само уметник, али је, ипак, морао да одржава равнотежу између власти и потребе за исказивањем свог музичког талента. Шостаковичев живот је пролазио у сталном страху и зависио је од оних који су народу наметали своју вољу; oд оних који су задирали у свe сегментe  живота, тако да ни уметност није могла, или смела, бити заобиђена. Уметници су били ограничавани у свом стварању, а њиховa делa прилагођавана потребама државе.

 

Читајући овај роман, стиче се утисак да је причу о свом животу и својој борби против савести написао лично Дмитриј Дмитријевич. Заправо, тај утисак након читања књиге, чини ово дело снажним. 

 

Џулијан Барнс, добитник многих престижних награда и диплома, проглашен је витезом (1988), а затим и официром (1995) и командиром француског Реда уметности и књижевности (2004). До сада је објављено двадесет његових дела која су преведена на више од тридесет језика.

Одломак из дела

Уметност припада сваком и не припада ником. Уметност припада сваком времену и не припада ниједном. Уметност припада онима који је стварају и онима који је доживљавају. Уметност не припада Народу и Партији више но што је некада припадала аристократији и меценама. Уметност је шапат историје, који надјачава шум времена. Уметност не постоји ради уметности: она постоји за добро људи. 

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.