Свако време тражи своју јуканињу, а Невена Милојевић нуди Срну, младу жену чија очекивања нису у складу са реалношћу и окружењем. Срна трага, понире и губи се у данима и ноћима; покушава да воли и буде вољена. Јунакиња припада генерацији која је осуђена на тумарање у огољеним транзицијским законима.
Посебна чар романа је језик. Невена Милојевић брзо и ритмично приповеда, не нуди сувишна објашњена, има смисао за детаљ и вешто разуђује причу на оним местима где жели да нам подигне пажњу. Она има реченицу која се устоличава у читаочевој свести и по тој лакој и уверљивој реченици ауторка се истиче у мору савремених приповедача као један од суверених гласова.
Иако је реч о дебитантском роману, можемо са сигурношћу утврдити утисак да нам се обраћа зрела књижевница која лако уједињује лирске пасаже са сировим животним приликама.
Ко жели да боље разуме савремену жену на Балкану нека прочита овај узбудљиви роман, али нека зна, то није само глас жене о жени него и глас сведока о времену и простору. Овде постоји храброст да се покаже реалност.