Superherojke
izdavač: Arhipelag, Beograd, 2017.
broj strana: 133

Deset godina nakon eksperimentalnog Izlaženja, nastalog preispisivanjem prevoda Hodanja Tomasa Bernharda, Barbi Marković je objavila svoj drugi, podjednako neobičan, mada u smislu pripovedačkog postupka i montaže glasova sasvim drugačiji roman, pod nazivom koji podseća na savremene animirane serije za devojčice (a samim tim i na čitav dijapazon steretipnih očekivanja vezanih za fizički izgled, tj. telo i njegovu kozmetičko-modno-tehnološku opremu, navike, ponašanje u raznoraznim situacijama, kupovnu moć, prebivališta, drugarstvo, vreme, životne ciljeve, uspeh kao samoostvarenje i kao uspeh u društvu, individualne moći i mogućnosti… koje ova vrsta sadržaja lako podstiče i dugo održava u svesti i postupcima svojih gledateljki i fanova, vodeći ih, u sinergiji sa drugim, srodnim medijskim sadržajima, ka poimanju novca kao univerzalnog sredstva za sve ciljeve i potrošačkim predstavama o zadovoljstvu i samopoštovanju) – Superherojke. Polazeći od obrazaca želje i njenog ostvarenja na kojima se temelji poveći deo holivudskih i njoj sličnih popularnih kultura, kroz priču o savremenim „vešticama“ i njihovoj natprirodnoj moći da ljude (zajedno sa svakim sećanjem na njih i njihovo postojanje) „izbrišu“, odnosno bez traga izmeste u neki drugi život, te da sakupljaju i usmeravaju energiju čitalaca svoje opskurne kolumne, Barbi Marković na intrigantan način, bez patetike i afektivnih pojednostavljivanja, sugeriše iskustva i posledice nesigurne i neizvesne, iz temelja poljuljane, ratnim sukobima, siromaštvom i poniženjem traumatizovane  egzistencije, emigracije i imigrantskog života u konkretnim ideološkim okvirima i društveno-političkim okolnostima. Da bi te okolnosti skicirala, Barbi Marković se služi i retrospektivnim pripovedanjem, upoznajući čitaoce sa poreklom svojih triju junakinja – imigrantkinja sa prostora bivše Jugoslavije u Beču, ali i umetnutim, grafički istaknutim (izbledelim) frazama kroz koje „progovaraju“ pojedine stvari, kao što je korpa za smeće, odnosno fizička i ideološka okruženja – oglasi, marketinški ili politički slogani, meniji i cenovnici, obaveštenja… za čije beleženje je potrebna mešavina jezika i pisama (mada izvorna mešavina srpskog i nemačkog u srpskom izdanju nije sačuvana). Naspram triju čarobnica, stoje tri grada – svakome od njih je posvećeno poglavlje koje, za razliku od ostalih, nije numerisano već naslovljeno imenom grada kao haštagom; reč je o Beču, Sarajevu i Beogradu, predstavljenim kroz nizove ironičnih ili sarkastičnih dijalogizovanih konstatacija i simptomatičnih prizora, dok  je četvrti – Berlin, mesto prebivališta mitskog „slinavog deteta“, kao simbola krhkosti i apsurdnosti života „poniženih i uvređenih“, tužnih i beznadežnih – oživljen kroz aluzije na Deblinov Berlin Aleksanderplac i poglavlje sačinjeno od 59 solo-napeva bezimenih glasova čije se teme kreću u rasponu od neuzvraćene ljubavi do sveprožimajućeg očajanja, od otuđenosti do bezdomnosti. Kao integralni deo pripovesti koja je, formalno, u prvom licu, ovo mnoštvo glasova i „glasova“ priči daje dramatičnost i dramsku napetost, potcrtanu uvodnim predstavljanjem likova, petodelnom strukturom pripovesti koja se, sa približavanjem raspleta, ubrzava, vezivanjem pripovesti za jedno mesto i kratak vremenski period, jer se prva četiri „čina“ odvijaju u jednom kafeu tokom jedne subote i, naravno, aluzijom na Šekspirove tri veštice koje i podbadaju i utelovljuju Magbetove ambicije i strahove, kao i moralnu zbrku u koju je svet zapao.     

Odlomak iz dela

Svuda smo bile okružene sranjem i nepoverenjem i golubijim izmetom. Sve je bilo užasno. Mnogi su bili mamurni. Svet je bio nemilosrdan. Ljudi su po celom telu bili lepljivi od znoja straha. Glavobolja i vrtoglavica i zima i svakog dana previše pice za poneti sa tabasko sosom. To je moglo biti sve, ali mi smo bile odlučne.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.