кључне речи:

Норвешка од Бјернсона до Кнаусгора
издавач: Орион спирит, Нови Сад, 2016.
број страна: 208

Дугогодишњи заљубљеник у нордијске земље и велики поштовалац норвешке културе, уметности и књижевности, Љиљана Малетин Војводић је више својих наслова посветила овим крајевима и њиховим становницима, истичући разнолике аспекте њиховог живота. На трагу који је за собом оставила Исидора Секулић својим чувеним делом Писма из Норвешке настаје инспирација за дело Љиљане Малетин Војводић, Норвешка од Бјернсона до Кнаусгора.

 

Она кроз уводне ауторске текстове и избором фрагмената изкњижевних дела преко шездесет норвешких стваралаца, даје сопствену, аутентичну али и свеобухватну визуру једне од најразвијенијих земаља света. У текстовима „Уместо предговора“, „Норвешка од Бјернсона до Кнаусгора“ и „Норвешки писци на српском језику“ ауторка издваја одређене сегменте дела појединих књижевника, осветљава их из потпуно новог угла и креира слику једне земље, њених људи, обичаја, менталитета, кроз стапање прошлости и садашњости, потпуније од било којег путописа.

 

Без намере да својим делом потврђује стереотип који се у српској култури јавља када је реч о схватању протестантског народа Севера заснованог на својеврсној дихотомији аполонијског и дионизијског схватања културе, Љиљана Малетин Војводић  ствара једну врсту хрестоматије. Иако је редослед одабраних литерарних фрагмената  сачињен по абецедном реду аутора, ово дело нуди читалачку слободу и својом колажном формом даје могућност нелинеарног ишчитавања.

 

Ову књигу карактерише разноврстан избор тема и мотива, разноликост књижевних родова, жанрова као и стилска слојевитост чиме се постиже еклектичан карактер. У великој мери одабрани одломци припадају романима, мада се у овом својеврсном зборнику налазе и делови лирских песама, драма, приповедака, мемоара, биографија, социјалних студија и есеја.

Одломак из дела

Тако су уз делове из Норе, Викторије, Софијиног света, Доплера, Моје борбе, одабране и, рецимо, забелешке Торвалда Столтенберга (1931), некадашљег првог секретара Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду и изасланика УН током рата у БиХ који у својим мемоарима (О људима, 2009) евоцира сећања на Београд Титовог времена, анализира своју улогу у својим касним мировним преговорима на Балкану, али говори и о својој породици, кћеркиним проблемима с наркоманијом или о одрастању свог сина, Јенса (Јенс Столтенберг, 1959) који ће постати премијер Норвешке, али и један од ликова фикционалног романа Ерленда Луа (1969) по имену Фвонк (2011)…

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.