ključne reči:
, ,
Lutka od marcipana
izdavač: Geopoetika izdavaštvo, Beograd, 2016.
broj strana: 141

Tragajući za temom svoje knjige, za tonom i bojom, Muharem Bazdulj nosio se mišlju da njegov roman mora biti univerzalan i amblematičan. Smatrao je da takva priča mora  u sebi da sažima, stvarno i simbolički, čitavo dvadeseto stoleće. Trebala mu je, dakle, neka paradigmatična biografija. Idealno bi bilo da godine rođenja i smrti glavnog lika budu što bliže početku odnosno kraju dvadesetog veka. Trebalo bi da ta osoba igra neku ulogu u ključnim istorijskim previranjima, u svetskim ratovima ili u hladnom ratu, u totalitarizmima, u industriji zabave. Ličnost ni anonimna, ali ni odviše poznata, kako zaključuje sam pisac – istorijska figura dostojna neke bolje enciklopedije.

   Češka glumica, Lida Barova, imala je sve. Rođena je 1914. godine, malo nakon ubistva prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu. Dvadeseti vek rodio se iz pucnja Gavrila Principa. U vreme kada je rođena, u Pragu je živeo Franc Kafka, tada je pisao Proces. Pripovedajući o životu svoje junakinje, hronološki i faktografski, pisac uspeva da nam dočara atmosferu koja je vladala u prvoj polovini XX stoleća. Centar svih zbivanja u periodu između dva rata bio je Berlin. U tom gradu Lida će nastaviti da gradi svoju glumačku karijeru, odbivši ponude koje je dobila iz Holivuda. Ipak, život Lide Barove najviše će obeležiti ljubavna afera koju je imala sa Jozefom Gebelsom. Sam Hitler morao je da interveniše kako bi Gebels prekinuo tu vezu i vratio se svojoj supruzi. Cena koju je Lida platila bila je visoka. U godinama nakon Drugog svetskog rata, kada su se mnoge druge stvari zaboravile, ta veza ostaće upamćena, a ona će biti optužena da je sarađivala sa okupatorom. To će u potpunosti razoriti njenu porodicu.

   Piščevo pripovedanje prati se kao objektiv kamere, scena i kulise su ono što se menja, a zvezde kao što su Felini, Sofija Loren ili Đina Lolobriđida zasijale su nakon rata uz Lidu Barovu na filmskom platnu, ali  i na stranicama ove knjige. Evropske prestonice, filmske uloge i nove ljubavi smenjuju se u životu glavne junakinje. Lida Barova životnu scenu napustila je 2000. godine, na samom kraju dvadesetog stoleća.

Odlomak iz dela

„Ne tražim zaplet – tražim ton, ili boju, a ostalo će uslediti samo“ – zapisala je u svoj dnevnik početkom 1965. godine u Parizu Suzan Zontag.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.