кључне речи:

Епска Србија
издавач: Друштво Рашка школа, Београд, 2017.
број страна: 336

Милисав Савић смело и несавремено објављује књигу Епска  Србија која, да сеир буде већи, по смислу и значењу стоји тик уз озоглашену „Небеску Србију“. Да не буде заблуде, Епска Србија није полемичка књига, него заводљиви путопис кроз најмаштовитије пределе времена и простора српске народне епике. Идући трагом српских епских песама Савић је током две године (2015. и 2016.) прокрстарио широка балканска пространства: од Хиландара и Солуна до равног Срема, од Скадра до Равних Котара, од Прилепа и Призрена до Мишара и Сталаћа, од Дубровника до Вршца, oд Голеша до Мироч планине…

 

Руководећи се стварним и измаштаним топонимима народних песама Савић походи, описује и фотографише манастире, куле, и градове. Иако многа помињана места у песмама данас не постоје, или никад нису ни постојала, путописац им својом посвећеном  потрагом за њима, и оригиналном  реинтепретацијом песама, удахњује нови живот  и смешта их „у љетопис опширни вјечности“. Што неусиљеном нарацијом, што инспиративним  фотографијама (има их око 250), писац пред читаоце мајсторски изводи оживотворене  јунаке, цареве, краљеве, блуднице  и свеце.  У том непрегледном епском космосу стварног и измаштаног, разоткривају се и најдубљи корени српског националног идентитета.

 

Узгред, аутор нас подсећа и на неке неоправдано занемарене бисере епске књижевности, ко што су нпр. песме „Гаће Митре Даскалове“ или „Наход Симеон“ (аутентична српска варијанта „Краља Едипа“).

Одломак из дела

Богородичино лице на фрескама у Новој Павлици спој је радосног и сетног: радосног – јер је она мајка сина Божијег, сетно јер ће га у његовим најбољим годинам изгубити.

 

У цркви Светог Павла и Светог Петра у Тутину, ђаволи вилама гурају голог човека у огњену реку. Тешко би се погодило о коме је реч, да поред несрећника не стоји натпис „Богаташ“.

 

Нема много описа градова у песмама. И ако има, они се своде на описе кула-тамница. Чак и Смедерево, највећи град српске епике, јечи од кукњаве заточених у подрумима.

 

Нисам зажалио што сам се под старе дане, латио овог ходочашћа. Србија, песничка, већа је од било које Србије у историји. И у много чему је – природно – лепша од оне стварне.

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.