Часови читања. Камасутра заљубљеника у књиге
издавач: Геопоетика издаваштво, Београд, 2015.
број страна: 337
наслов оригинала:
Уроки чтения. Камасутра книжника
преводилац: Мелина Панаотовић

Један од најбољих савремених познавалаца светске књижевности, руски есејиста и књижевни критичар Александар Генис (1953), рођен и одрастао у Совјетском Савезу, у младости је емигрирао у Сједињене Државе. Као и његов животни пут, пишчева књижевна интересовања крећу се између Старог и Новог света. Неке од текстова које је написао као колумниста руског листа Нова газета уврстио је у збирку Часови читања, са интригантним поднасловом Камасутра заљубљеника у књиге. Написанa са страшћу и хумором, 35 есеја, „лекција о читалачком хедонизму“, откривају безброј информација и запажања о писцима, од античког до савременог доба, о књигама, књижевним ликовима и жанровима, а пре свега о читању, и то у данашње време, „када је 21. век понудио тако примамљив скуп алтернатива књизи“.

На „часовима читања“ Генис износи размишљања о многим књижевним проблемима и феноменима, тешкоћама приликом превођења стране књижевности, посебно поезије, немогућности дефинисања хумора, прожимања књижевности са другим врстама стваралаштва – позориштем, филмом, телевизијом, филозофијом, историјом, науком, религијом, али и о врло конкретним ситуацијама са којима се сусреће савремени читалац, о дебелим и танким књигама, обећавајућем почетку и ефектној последњој реченици романа, добро изабраном наслову дела, о томе како читати античке писце, класике, драму, Библију, дисидентску литературу, књижевна дела за децу…

Генис „заљубљенику у књиге“ упућује много важних порука – да се читање учи, као и све остало, стицањем искуства, да искусни читалац треба да тежи да у делу пронађе писца, постави се на његово место и гледа на живот и језик његовим очима. Даје му и најважнију лекцију: „Мајсторство читања бруси се читав живот, никада не досежући границе, јер оно нема циља, осим чистог задовољства“.

Одломак из дела

Похлебкин је описивао кулинарску трагедију која се десила најбољем кувару Османске империје. Позван на француски двор, припремио је ручак који нико није смео да окуси због катастрофалне пресољености.

„Ниво соли у јелима“, објаснио је Вилијам Васиљевич, са којим сам имао част да се дописујем, „не зависи од индивидуалног укуса, већ од националне традиције“.

Нешто слично дешава се и са емоционалним регистром сваке културе. […] Почео сам да примећујем степен емоционалности тек онда када сам, провевши неко време на Западу, престао да разумем домаће филмове. Стално ми се чини да се глумци деру и плачу, чак и код Чехова.

Значи ли то да емоција, као ниво соли, чини нашу културу специфичном, издвајајући је од других?

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.