> Clio

Brak iz zadovoljstva
Tahar Ben Želun
Clio
Beograd, 2017.
Marokanski pisac Tahar Ben Želun (1947) našim je čitaocima poznat po romanu Sveta noć, nagrađenom Gonkurovom nagradom 1987. godine. Ben Želun piše na francuskom jeziku, uglavnom o nama malo poznatom svetu zemalja Magreba, ponajviše Maroka. Poslednji njegov roman, Brak iz zadovoljstva, saga je o tri generacije marokanske porodice, čiju je sudbinu odredila ljubav dvoje ljudi različite boje kože, vere i socijalnog statusa. Ljubav je počela privremenim bračnim sporazumom – brakom iz zadovoljstva. Prema islamskim zakonima i običajima, ova je bračna veza dozv…
pročitajte celu preporuku >>
ključne reči:
, ,
Snovi o snovima
Antonio Tabuki
Clio
Beograd, 2003.
U zbirci kratkih priča Snovi o snovima Antonio Tabuki izmišlja snove dvadeset poznatih stvaralaca. Knjigu otvara san mitskog graditelja i letača Dedala, a onda se nižu snovi književnika (Ovidije, Apulej, Anđolijeri, Vijon, Rable, Kolridž, Leopardi, Kolodi, Stivenson, Rembo, Čehov, Majakovski, Pesoa, Lorka), slikara (Karavađo, Goja, Tuluz-Lotrek) i muzičara (Debisi), do sna Sigmunda Frojda, kojim se zbirka završava. Svaka od priča počinje na isti način, navođenjem trenutka u kome snevači sanjaju. Na svega dve-tri stranice, prepliću se motivi iz umetničkih del…
pročitajte celu preporuku >>
Do sutra
Nataša Apana
Klio
Beograd, 2016.
Nataša Apana je francuska književnica indijskog porekla, rođena na Mauricijusu. Za roman Poslednja braća, koji je preveden na 16 jezika, dobila je brojna priznanja.        Radnja romana Do sutra odvija se u provinciji, na obali Atlantika, gde će se supružnici Adam i Anita doseliti nakon napuštanja Pariza, u kojem su se upoznali tokom godina studija. Pripovedač nas, u nekoj vrsti prologa, upoznaje sa sudbinama glavnih junaka, a potom ih postepeno uvodi u pripovest i raspreda nit koja je dovela do tragičnih ishoda njihovih života. Glavna junakinja, pore…
pročitajte celu preporuku >>
Otići ću jednog dana ne rekavši sve
Žan d' Ormeson
Clio
Beograd, 2015.
Francuski književnik, akademik Žan d’ Ormeson (1925–2017), jednu od svojih poslednjih knjiga, Otići ću jednog dana ne rekavši sve (kao i prethodnu, Svet je, najzad, nešto čudnovato), naslovio je stihom Luja Aragona. Iako je ovo delo pisac nazvao romanom, reč je o njegovim sećanjima i filozofskim razmišljanjima o univerzalnim temama. Poreklom iz tradicionalne katoličke aristokratske porodice, Ormeson se seća srećnog detinjstva i časova provedenih u zamku svoga dede, mladosti obeležene ratnim godinama, mladalačke ljubavi koju je izgubio pa ponovo pronašao …
pročitajte celu preporuku >>
Industrija sreće
Vilijam Dejvis
Clio
Beograd, 2017.
Pred nama je knjiga koja govori o našoj svakodnevici koju dizajnira Apple, pa i Facebook, a mi smo postali toliko zauzeti da se i ne pitamo ko i za koga, za čiji interes nam servira ovakav način života. U dobu smo tehnološkog napretka, virtuelne stvarnosti, u kojoj imamo mnogo prijatelja, ali ne i ljudske topline. Napredak na svim poljima nije doneo olakšanje, a nismo ni srećniji. Naprotiv, došle su velike korporacije sa svojim poslovnim politikama i razvojem bezobzirnog takmičarskog duha na slobodnom tržištu. Ova bespoštedna utakmica - ko će zgrnuti više n…
pročitajte celu preporuku >>
Zejnova svadba
Tajib Salih
Klio
Beograd, 2016.
Roman Zejnova svadba sudanskog pisca Tajiba Saliha objavljen je 1962. godine i predstavlja, pored njegovog najpoznatijeg dela Sezona seobe na sever, klasika svetske književnosti koji je na srpski jezik preveden tek 2016. godine. Salih je kroz svoja dela spajao Istok i Zapad, preplitao stvarnost i iluziju, u stalnoj je težnji da objedinjava kontraste. Upravo u romanu Zejnova svadba ta želja za sjedinjavanjem realnog sveta sa magijskim, legendarnim i mističnim dolazi do svog punog ostvarenja. Kroz prožimanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Tajib Salih t…
pročitajte celu preporuku >>

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.