Како је академик Љубодраг Димић у рецензији запазио, књига „Сећање и Други светски рат. (П)огледи“ историчарке и књижевнице Данијеле Јовановић припада историјској есејистици будући да је уобличена у књижевну форму али уз ослонац и позивање на историографске податке и изворе. 

У „Уводним напоменама“ ауторка нас подсећа да се свако од нас сусрео са сазнањем о крхкости сопственог памћења и несталности својих сећања у односу на сопствену прошлост, као и са свешћу о томе да понекад намерно мењамо слике из своје прошлости, да их „дотерујемо“ тако да изгледају лепше у нашим, а врло често и у туђим очима. Потом се каже да је књига отуд потекла, да је кренула од појединачног/личног и стигла до општег – колективног памћења, сећања, заборава, као и знања. Рад се састоји из два дела. Први је насловљен „Од Мнемосине до меморије“ и подељен је у два поглавља – прво (Индивидуално) које се бави питањем индидвидуалног памћења, односно сећања, почевши од антике па све до савременог доба и најновијих радова не само из области друштвених наука, већ и радова из области медицине, биологије и неуронаука; друго (Друштвено) које осветљава питање друштвеног памћења које у последње време заокупља многе истраживаче хуманистичких и друштвених наука. Ово поглавље се, између осталог, бави и проблемом идентитета појединаца и инструментима које су државе у различитим фазама свог развоја и у различитим епохама користиле у изградњи заједничког идентитета својих грађана. Посебан поглед је бачен на измишљање традиције и туризам историјских и културних места, те нове и брзорастуће привредне гране, што је веома важно. Поглавље се затвара причом о настанку и развоју архива, важним установама која нас чувају од заборава али чија је историја, такође, прожета многим противречностима.

Други део књиге – „Други светски рат: од (не)сећања до закона о сећању“ се састоји из три поглавља. Ауторка нас на почетку „упозорава“ да се заправо кроз свако поглавље књиге, укључујући и њен први део, протеже Други светски рат који се „као кошмарни сан стално појављује у мислима ауторке немоћне да појми његове страхоте“ указујући нам тиме на прави мотив настанка рукописа. 

У првом поглављу овог другог дела насловљеном „Европа и Југославија“ дат је кратак, фактографски приказ тока Другог светског рата, првенствено у Европи и Југославији. У њему се приказује Други светски рат онако како се он појављује у званичном памћењу. Ипак, и у њему су чести увиди неисториографске природе што текст чини лако читљивим. 

Наредно поглавље „Сећање на рат“ се бави односом Европљана према Другом светском рату и тиме како се тај однос мењао нарочито након распада Источног блока када у већини европских земаља нацизам и комунизам почињу да се изједначавају. Прати се и развој законодавства по питању обештећења које је Западна Немачка исплаћивала преживелим радницима-логорашима, од првих закона донетих непосредно након окончања рата па све до контроверзи везаних за закон донет 1999. године. 

Последње поглавље је насловљено „Сећање на рат у Југославији и Србији“ које ауторка отвара описом промене државног система у Југославији, да би потом пажњу читаоца усмерила ка инструментима које је држава, односно Партија користила у установљавању своје политике сећања, а тиме и у изградњи новог Југословена – ратника/хероја, а потом и радника/хероја, уз посебан осврт на рад агитационо-пропагандог апарата. Ауторка у овом поглављу покушава да уочи када се политика која је у својој основи имала очување братства и јединства и која је настојала да изгради идентитет својих грађана на искуству народноослбодилачке борбе и херојства, повлачи пред политиком која у први план враћа нацију, и како се упоредо са променом политичких прилика мењала слика Другог светског рата. Приликом писања овог поглавља ауторка се првенствено ослањала на текстове из „Борбе“ с обзиром да је она била партијско гласило. 

Коришћена је веома разноврсна грађа, притом ауторка није бежала ни од књижевних радова што није уобичајено за домаћу историографију. Тема је постављена на веома широку основу што би, у већини случајева, читаоцима отежало праћење текста, али то овде није случај јер рад поседује одличну историјску вертикалу.