Митови нашег времена
Митови нашег времена
издавач: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци; Нови Сад, 2018.
број страна: 471
наслов оригинала:
I miti del nostro tempo
преводилац: Мира Жиберна

Полазећи од претпоставке да су митови идеје о сопству, човеку, друштву, свету, историји које смо некритички усвојили, „натурализовали“, тј. прихватили као нешто што се подразумева и не доводи у питање, јер нам то олакшава свакодневни живот и рад, италијански филозоф, социолог и психоаналитичар Галимберти успео је да у оквире једне, додуше обимније, али и читљиве и интригантне књиге, која својим стилом и ненаметљивом зналачком уверљивошћу излагања чврсто држи пажњу читалаца, сакупи и кратко али не и на упрошћен или површан начин, изанализира скоро све савремене индивидуалне и колективне мисаоне „протезе“, оквире и невидљиве темеље мишљења, поступања и међусобних односа који су модерном човеку односно различитим заједницама, друштвима, државама и другим јаким и хегемоним актерима данашњег света из различитих разлога потребни, као средства организације свакодневице и сналажења у њој, као генератори и стубови моћи и утицаја, као извор повластица, али и утеха или оправдања за грешке и промашаје… Позивајући читаоца да заједно са њим и на основу његових коментара мајчинства, полног идентитета, младости, моде, интелигенције, технике и технологије, прогреса, рата и тероризма, тржишта, расе (укупно осамнаест идеја: 9 везаних за индивидуални идентитет и приватни живот и 9 које се тичу читавих друштава односно глобалних трендова и дешавања) преиспита своја уверења, Галимберти заговара критичко мишљење које се не боји криза које демонтирање и демистификовање свих окошталих мисли, ставова и вредносних оријентација повлачи за собом.

Третирајући их и као својеврсне духовне болести, очигледно наследне, Галимбери тврди да су митови чијом се демитологизацијом бави, ако су и били функционални у културноисторијским моментима свог настанка, данас потпуно дисфункционални јер од људи и заједница који их својим понашањем утеловљују чине пуке посматраче живота и света који, заправо, не разумеју. Због тога је његова књига и својеврсна умна или терапија за ум, просветитељско штиво с којим се читаоци не морају у потпуности и у сваком погледу слагати, које могу и треба да преиспитују на исти начин, онако како аутор ове збирке филозофских есеја преиспитује идеје које, по њему, образују координате савременог света. 

Одломак из дела

Међу свеприсутним системима контроле, којима се подвргавамо да би нам јамчили колективну безбедност, и индивидуалним моделима понашања које себи намећемо да бисмо достигли стандардне равни благостања и друштвене прихватљивости, не само што смо драматично сузили просторе слободе, било колективне било индивидуалне, већ смо повећали и степен анксиозности, која, да би се умирила, захтева извеснија правила, рестриктивније норме, још јаче регулисање понашања. 

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.