Нека се читалац упозна и са делом писца који се није описменио кад је имао седам година. Марко Миљанов је научио да чита и пише негде око педесете године живота, али је стигао да напише значајне књиге. Сада препоручујемо збирку кратких прича у којима писац описује стварне догађаје и људе из црногорског племенског живота. Дело је настало са жељом да сачува успомену на људе који су показивали храброст и моралне вредности.
Најважнија мисао дата је као дефиниција. Јунаштво је бранити себе од других, а чојство је бранити друге од себе.
Дело чине кратке приче које личе на народне предаје. Језик је једноставан, али економичан, прецизан; свака прича је дубоко проживљена од стране приповедача. Ликови су углавном људи из стварног живота, са истоветним именима. Дело није само опис прошлости, већ покушај да покаже какав човек треба да буде. Млад читалац посебно ће бити заинтересован кад види да је писац у први план ставио држање дате речи, поштовање противника, а образ је ставио изнад личне користи.
У причама се назиру сви важни детаљи племенског живота, сукоби, освете, ратови и правила части када је реч била важнија од живота.
Такозване обичне приче уздигнуте су до нивоа универзалних порука, а понекад и симбиоличка вредност појединих поступака надилази време. Поступци остају упамћени као међаши људског понашања и егзистенције.
Марка Миљанова веома су ценили Јован Скерлић, Вељко Петровић, Љубомир Ковачевић… Има много разлога да данашњи читалац посвети време овом делу, прочита га и размисли о појединим дубоким порукама које могу обликовати понашање и помоћи тумачењу савременог човека.