Књига „Ја, Медитеранац“ надахнути је и емотивни водич кроз тајне бококоторских камених насеобина, тврђава и палата, путоказ за откривање често заборављених умних и славних земљака, наговештај бурног живота у немирна доба, али и многих породичних прича Бокеља крај мора и примораца на бродовима и бродицама широм океана. Несклон модерним „номадима“, авантуристима и масовним туристима који у брзини тек на тренутак окрзну делиће непролазне лепоте, писац Никола Маловић, исписује свој надахнути путопис кроз простор и завештање свог родног краја.
Понекад је и оштар критичар нових обичаја и заборављених људских вредности у узбурканој модерној епохи, али је увек поносни Бокељ и Медитеранац који је свакодневицу „обукао у смех“, а приче о прошлости у националне легенде.
О својим суграђанима и сународницима исписује лепе, надахнуте мисли јер су током много векова и поробљавања постали национално посебни „из пркоса“ и „увијек били вукови на мору, но јагањци на копну.“ Користећи понекад и архаични „бокељски говор“, реченице пуне „романизама заосталих у мрежи коју је 1420. поставила млетачка република“ Никола Маловић приказује аутентичну лепоту и егзотичност своје домовине и једног од најлепших крајева Медитерана.
Читаоци књиге „Ја, Медитеранац“ промениће, можда свој постојећи поглед на историјски присутан наратив о специфичностима „примораца“ у односу на саплеменике и обичаје народа континенталне Црне Горе, али сигурно ће уживати у пишчевим откривеним порукама из завештања минулих времена и приказима лепоте родне Боке которске, „јединог фјорда на Јадрану“ са градовима који као да лебде изнад мора, камена и неба.
„Хиперинфлаторни туристи су скакавци који телефонима упијају љепоту, праве ђубре и обављају ритуалне посјете предвиђене програмом: видјети ово, и видјети оно, пола сата паузе, па да се види ово, и оно, и још ово, и оно, и онда одлазак аутобусом или бродом крузером до следећег чуда за око.“