Живот Томаса Бернхарда неодвојив је од његове прозе, а међу многим романима и новелама издваја се књига кратких прозних записа Имитатор гласова. Врло кратка прича, новелета, имала је велики од‌јек и праксу на немачком говорном подручју током деветнаестог и двадесетог века, а можемо са сигурношћу тврдити да се кроз ову Бернхардову књигу исказала као форма која потпуно одговара савременом читаоцу. Мајстор је онај који велике потезе направи на малом терену, а Бернрад то заиста јесте чинио у овим кратким причама.

Пишчево детињство није било време безбрижности већ школа преживљавања. Из тешког одрастања, обележеног одбацивањем, ратним страхотама, репресивним школским системом и губитком здравља, родила се његова потреба за бескомпромисним писањем као чином ослобађања. Бернхард, иначе Аустријанац, рођен је као ванбрачно дете Херте Бернхард и Алоиза Циркла у Херену, у Холандији. Његов отац је убрзо извршио самоубиство. У Аустрији, у првој половини двадесетог века рођење ванбрачног детета био је прворазредни скандал, те се мали Томас осећао као непожељна особа. Деда му је био сурогат-отац, учитељ и ослонац. Увео га је у свет књига и уметности. Дечак је похађао строге интернате у Салцбургу и Тирингену. Отуда потреба за личним гласом и за удаљењем од колективних ставова. Из тешког детињства настају ослобађајуће књиге као ова која садржи сатиричне и мрачне вињете о људима, друштву, лудилу и парадоксима.

Црни хумор и апсурди, опсесивна критика  институција, малограђанштине и такозване „високе културе“. Иако су приче кратке, оне задржавају Бернхардову карактеристичну ритмичну реченицу која тече у даху и унутрашњим ритмом имитира усмено казивање или опсесивно размишљање. Испод потке хумора и ироније вреба сенка смрти, болести, менталне нестабилности или животног краха.

Многе приче почињу као изводи из судских хроника, новински извештаји, анегдоте или трачеви чиме се ствара илузија да писац препричава истините догађаје претварајући тривијалност у филозофску параболу. Књига је мозаик људских слабости где Бернхард смешта све теме из дужих проза. Као и у свакој обимнијој књизи, писац је бескомпромисан, занимљив, спреман да се наруга лажном сјају. Препоручујемо ову књигу као пример врхунског европског писца који је установио личну традицију преиспитивања колективних маски. Над сваком од ових прича можемо се замислити или насмејати.