Једно од најважнијих достигнућа европске уметности јесте румунска поезија двадесетог века, а један од њених највећих домета јесте у књигама које потписује Јон Карајон. У преводу чувеног Петра Крдуа који је био мост румунске и срспске културе, читамо књигу дубоке поезије коју пише затвореник, осуђеник и изгнаник. Неодвојив је живот Карајонов од његове поезије.

Јавио се стиховима 1939. године у Букурешту, у часопису „Церентул литерал“, почео је као надреалиста и језичка разиграност пратиће га до краја живота. Као политички затвореник провешће једанаест година иза решетака, а три године у ћелији осуђеника на смрт. Након 1964. године нижу се његове књиге из којих се најзначајније песме налазе у овом избору.

Рекло би се да је реч о песнику који је лако скакао из стиха у стих, са слике на слику, из ритма у ритам, али то је утисак о песнику који је имао тежак живот на крају украшен и изгнанством из земље. Ипак, није могао бити изгнан из матерњег језика. Свака од песама у овој књизи је мала бравура, велика игра слободом стиха за слободу мишљења.

Желео је да поезија памти стварну историју и трагику свестан да песма може трајати дуже од империје. Сви који верују поезији као шифри за тумачење друштвених процеса, а нарочито млади песници који повлаче линију између себе и света, траба да се враћају овој књизи.