Тврдим – „Међуречје“ је једна од најбољих књига наше савремене поезије, јер са песничким осећањем света уједињује искуство, филозофска знања, фрагменте, цитате, друштвене процесе, егзистенцијалне теснаце и све то натопљено је водом Дунава, протнуто кроз асоцијацију на простор између Тигра и Еуфрата где беше освит људских закона и друштава.

Песникиња је посматрач света који више доживљава него што га тумачи, више ужива у њему него што га подноси. На почетку и на крају књиге је песак као градивно ткиво ове књиге – материја у којој сусрећу се земља и вода. Књигом протичу поменути Дунав као и Тиса, а важне тачке су аде и спрудови, матица и историја панонских градова виђена и доживљена као мапа људских сусрета.

Избрушене слике даје нам песникиња, али оно што носи читаоца јесте ритам; сигурни корак распеване жене која свет упија очима и пева трајање и мишљење. Књига Марије Шимоковић је још један доказ да ерудиција допуњује инспирацију. Нарочито данас, када инсант доживљаји испуњавају велики део човекове пажње, време је да се вратимо дубокој поезији какву пише Марија Шимоковић.