Књига примати, појединци и похлепници нуди богату, како визуелну тако и текстуалну историју сагледавања човека. Три инспиративне и привидне слике настанка човека, три метафоре онога што значи бити човек-примати,појединци и похлепници су само један од делова саморазумевања човековог постојања и места у свету.
Инспирација кроз филмску уметност да се ближе одреди човекова природа, развија се од анималног, преко односа појединца и религије па све до утројства државе и система живљења. И као што се филмови састоје од покретних слика, тако су и те слике људске природе покретне, инспиративне и занимљиве јер човекова промисао на пресудан начин образује културни контекст.
Прва слика која је приказана у књизи је слика примата кроз филмове који у кинематографији имају дугу историју. Почев од црно-белог „Тарзана“,“ Књиге о џунгли“, „Кинг Конга“, преко“ Одисеје у свемиру“ па до франшизе о „Планети мајмуна“ . Тај „закржљали облик живота“ се кроз историју филмског стваралаштва мењао и попримао различита значења. Прво сагледан из визуре примитивног, анималног као опште карактеристике природе и неистражених предела, преко еволуције мајмуна у нека нова, боља бића, па и сцене када се Конг пење на врх небодера носећи у руци девојку истовремено се борећи са авонима који га нападају. Конг после жестоке битке пада побеђен што се у може тумачити и као тријумф технологије над човеком.
Други део књиге се бави филмом из 1979. године „Житије Брајаново „чувених Монтија Пајтона. Однос према организованој религији у коју нису имали поверења је била идеја „летеће дружине“ која покушава да прикаже начин на који се религија следи и тумачи од стране њених следбеника.То је питање о нама самима као и о индивиндуалности- пред крај филма Брајан, пошто је невољно сакупио следбенике у тренуцима очајања пошто га слепо слушају, поручује да су сви они индивидуе и да треба да мисле својом главома не да слушају друге, сцена која је колико иронична толико и парадоксална пошто следбеници и даље настаљају са слепим слушањем Брајана,за кога мисле да је Месија. Изврнуто савремено наглашавање појединачности у данашњем контексту није било замисливо у средњем веку, насупрот поштовању традиције и сазнања човековог места у свету, данас на делу имамо појединца који је сам себе створио који је независан од било чега другог и који мења своје порекло и идентитет.
Трећи део књиге нас води у далеку будућност у „Звездане стазе – Дубоки свемир“ и нову расу Ференги. Они су непоуздани, превртљиви и користе сваку прилику за богаћење и нагомилавање профита. Себе сматрају исправнима и прорачунатима, сматрајући да само живе у складу са законима преживљавања. Са равнодушњошћу гледају на правду, част, саосећање и сматрају због тога људе лудим. Не можемо да се отмемо утиску што су и сами аутори серије признали да им инспирација за Ференгије дошла од финансијског сектора и Вол Стрита који је “пун похлепних варвара“. Као врхунски бизнисмени залажу се за неспутану експлоатацију свега и свакога на рачун профита, а највећа казна им је одузимање лиценце за рад, која исходује банкротством као врхунским грехом.
Свака од ове три слике појединачно даје интересантан пресек стања и развоја људског друштва и појединца његових стремљења, врлина али и мана. Духовита антрополошка схватања ове књиге приближавају читаоцу историјски развој идеја и осветљавају људску ситуацију са свим њеним страховима и надањима.
