Анализирајући савремено западно друштво Бодријар се првенствено фокусира на феномен потрошње предмета. Он потрошњу види као активан облик односа (не само према предметима већ према самом друштвеном колективу и свету) као активност и глобалну реакцију на којој се заснива читав културни систем. Потрошња у облику новог мита постала је етика данашњег света. Жеља за потрошњом је постала облик друштвене контроле јер смо заведени низом производа и брендова који обећавају да ће испунити сваку нашу жељу. Сама по себи она покреће процес уништења основа људског бића или тачније равнотежу која је европска мисао још од антике успостављала између митолошког порекла и света логоса. У атмосфери која обилује „обиљем производа“ јављају се умор и насиље који су суштинска последица и симптоми потрошачког система. Конзумеризам је постао толико продоран да је обликовао чак и наше идентитете и начине мишљења. Бодријар запажа да се средњевековно друштво заснивало на односу између Бога и Ђавола а наше се заснива на односу између потрошње и осуде. У таквом (средњевековном) односу јерес је била могућа док у данашњем времену јерес не постоји. Наше друштво је засићено друштво, друштво без историје, друштво без културе, друштво без мита до њега самог. Циљ књиге се може схватити и као настојање за укидањем данашњег монструозног света обиља предмета, масовне комуникације а нарочито телевизије која тако здушно подржава стање ствари и свима прети. Дело пружа увид у нашу опседнутост потрошачким стилом живота и поставља важна питања о последицама таквог начина живота.