У познатој књизи „ Conditio Humana“ Хана Арент се бави активним животом човека као једног од два дела целокупног човековог делања, (други је мишљење које није предмет књиге у филозофском смислу). Она испитује три типа активности; рад, производња, делање.Човек који ради (homo laborans), произвођач (homo faber), док је на врху политичко биће (zoon politikon). Homo laborans представња најнижи облик јавног живота, човек који ради и сву зараду троши на пуки живот.Не зна да ли живи да би радио или ради да би живео. Он је најближи природи. Следећи ниво је човек који производи и он је отуђен од природе и више јој се не може вратити. Он мора уништити природу да би створио добро које ће опстати неко време.Тако се производња разликује од рада. Пример столара који сече дрво ради производње.Човек делања се јавља искључиво у јавном простору, оно је једино могуће кроз политику. Дијалог који је важан део политике води до закључака који воде до заједничких интерeса.Тако сви заједно стварају политичко мишљење. Нема слободе без комуникације у јавном простору, и тако долазимо до врхунца vita activa- до zoon politikon или политичког бића.Ова књига нас тера да мислимо у два правца: прво нам даје особине идеја (различитих концепата) а касније кад изађемо из текста запитамо се које је наше место у целом систему и која је наша улога у vita activa.А када се почне мислити о томе то је управо циљ који је Хана Арент хтела да постигне. Ауторка која је са протоком времена све више актуелна, оригинална по своме политичко-социјалном аспекту и анализи друштвеног уређења.Ова књига говори не само о друштвено-политичким системима и размишљањима него и о Хани Арент лично, о њеним опсесијама, надањима и страстима.