> Проза

кључне речи:
, , ,
Зашто сам живео само један сат?
Виктор Давидовић
Цепелин
Обреновац, 2017.
Виктор Давидовић (34 године, Београд) бави се писањем последњих десетак година и за то време је објавио два романа: Дрво лешника 2011. године и Седам дана до понедељка 2013. године. Зашто сам живео само један сат? је његов трећи роман.   Пред читаоцима је узбудљива прича која се чита у једном даху, а са друге стране, на страницама се срећу мисли којима се можемо изнова враћати. Главни јунак је осамдесетогодишњи психијатар који записује исповест о свом животу. Када је имао 21 годину напустио је Мостар, где је провео младост; детињство је провео у јед…
прочитајте целу препоруку >>
Витичасте заграде
Сергеј Носов
Геопоетика издаваштво
Београд, 2016.
Сергеј Анатољевић Носов  је руски есејиста, приповедач и драмски писац „Витичасте заграде” су његов први роман преведен на српски језик. За поменути роман је 2015. године добио награду „Национални бестселер“ као најбољи роман објављен у Русији те године.   Радња романа дешава се током једног викенда (или дуже) неодређене године (две хиљаде те и те) током трајања семинара илузиониста микро и макро магова. Главни лик је Јевгениј Генадијевић Капитанов, по струци математичар, математику предаје друштвењацима. Током тог викенда и трајања чу…
прочитајте целу препоруку >>
Срце ноћи
Нагиб Махфуз
Издавачко предузеће Албатрос плус
Београд, 2016.
Нагиб Махфуз  (рођен 11. децембра, 1911. године,  умро 30. августа 2006) је једини арапски писац који је добио Нобелову награду 1988. године. Каиро је обележио Махфузов живот и често се помиње у његовом књижевном опусу. Завршио је филозофију на Каирском универзитету, а потом радио у египатској државној служби. Сматра се најутицајнијим арапским писцем јер је утемељио форму романа у арапској књижевности, а притом је писао и историјске драме, кратке приче, есеје, филмске сценарије.   Џафер Ибрахим Сејид ар-Рави, унук Сејида ар-Равија покушава да придо…
прочитајте целу препоруку >>
Жена у белом
Тони Морисон
Лагуна
Београд, 2016.
Тони Морисон (рођ. 18. фебруара, 1931.) добила je Нобелову награду за књижевност 1993. године за сабрана дела, а лауреат је и Пулицерове награде. Многобројна признања говоре да је Тони Морисон  једна од значајнијих књижевних стваралаца данашњице, а њен широки књижевни опус је сврстава у писце који промовишу афроамеричку књижевност а последњих година и књижевност за децу.   Детињство девојчице Невесте, мајчин однос према њој, њено одрастање и сазревање одредила је боја њене коже, крст који вечно носи,  а за који није она крива. Због осећаја напуш…
прочитајте целу препоруку >>
Нове мале приче
Давид Албахари
Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“
Зрењанин, 2016.
Мајстор кратке приче Давид Албахари нас је обрадовао још једном збирком кратких прича. Прва збирка сажетих прича Обичне приче (1988), друга, Необичне приче(1999), Мале приче (2013) и четврта Нове мале приче издата 2016. године.   Ова збирка садржи тридесет кратких прича. Свака од њих је сажета, језгровита и оставља укус горчине. Писац је све време загледан у себе и наводи читаоца да погледа у себе, своје поступке у детињству, младости, у свакодневном животу.   Албахари је врхунски уметник који са мало речи успева да ослика и оживи у свести читаоц…
прочитајте целу препоруку >>
Цила
Јудит Кацир
Clio
Београд, 2016.
Цила је биографски роман заснован на аутентичним документима – на породичној „архиви“ саме списатељице – тј. на фикционалној преради сведочанстава. Реч је о низу текстова предака, од сећања прабабе Циле, преко интимног дневника њеног другог супруга, Ханана, до писама која је Цилина најстарија кћи, а ауторкина бака (по којој су је и назвали) Јудит, размењивала са својим будућим супругом, а затим и о деловима интервјуа које је ауторка обавила са члановима шире породице, измамљујући сећања и приче, обилазећи места на којима је Цила живела токо…
прочитајте целу препоруку >>

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.