> Proza

ključne reči:
, , ,
Oproštajni dar : končerto
Vladimir Tasić
Arhipelag
Beograd, 2013.
Vladimir Tasić (Novi Sad, 1965), romansijer, pripovedač i esejista. Predaje matematiku na Univerzitetu Nju Bransvik. Od 1988. godine živi u Kanadi. Roman Oproštajni dar objavljen je na francuskom, nemačkom, engleskom, slovačkom i slovenačkom jeziku.   Početna konstatacija pripovedača: „Mog brata više nema“ otvara čitav svet uspomena i promišljanja i svet umetnosti. Figura brata može se shvatiti i kao ključ koji otvara kovčeg sećanja, prijatnih i neprijatnih, ali i kao poziv, izazov, da se uspomenama i jednoj istoriji podare struktura i iluzija smisla. M…
pročitajte celu preporuku >>
Francuski roman
Frederik Begbede
Booka
Beograd, 2010.
Samo nekoliko dana pre nego što će predsednik republike odlikovati njegovog starijeg brata ordenom Legije časti, Frederik Begbede zbog konzumiranja kokaina na javnom mestu, dospeva u pritvor. Prve neprospavane noći provedene u paklu iza rešetaka, „bez knjige za čitanje i pilule za spavanje“ i boreći se sa klaustrofobijom, počinje da piše roman o svom poreklu, „u glavi, bez olovke i zatvorenih očiju“, čvrsto odlučivši da knjigu jednoga dana i objavi. Na početku autobiografskog Francuskog romana Begbede otkriva da „velika crna rupa prekriva njego…
pročitajte celu preporuku >>
ključne reči:
, ,
Sedam mora i tri okeana: Putem oko sveta
Jelena J. Dimitrijević
Laguna
Beograd, 2016.
Jelena Dimitrijević, književnica, dobrotvorka i svetska putnica, pisala je pesme, romane, pisma i putopise, a neka od njenih najpoznatijih dela su: Pisma iz Niša: O haremima, Pisma iz Soluna, roman Nove, putopisi Novi svet ili U Americi godinu dana  i Sedam mora i tri okeana: Putem oko sveta.   Putopis Sedam mora i tri okeana: Putem oko sveta nastao je tridesetih godina prošlog veka i poslednja je knjiga koju je Jelena Dimitrijević objavila za života. Jelena Dimitrijević na veran način dočarava duh prošlosti opisujući zemlje, gradove i svetinje (Nap…
pročitajte celu preporuku >>
Gošća
Takaši Hiraide
Booka
Beograd, 2017.
„Na izmaku ere Šova“, krajem osamdesetih, mladi bračni par, zaposlen u izdavaštvu, vodi sasvim običan život. Stanuje u iznajmljenoj kućici, tik uz veliku staru kuću vlasnika imanja, usred ogromne negovane japanske bašte. U njihovu jednoličnu svakodnevicu, nepozvana, jednoga dana ulazi „gošća“, mačka iz komšiluka. Nalik na mnoge druge mačke, ali jedinstvena, „tanušna i malena“, veoma živahna i sklona igri, Ćibi neprimetno unosi promene u njihov statičan život. Njihov dan postaje podređen Ćibinim mačjim hirovima, njenoj slobodi da se pojavi niotku…
pročitajte celu preporuku >>
Platforma
Mišel Uelbek
Booka
Beograd, 2013.
Francuski književnik Mišel Uelbek (1956) spada među najpopularnije i najkontraverznije evropske pisce današnjice. Njemu se ili dive, ili ga mrze. Sredine nema. Svojim provokativnim i angažovanim romanima „bacio je u prašinu“ sve praktikante mlohavog mejnstrima i politički korektnog pisanja. U romanu Platforma razgolićuje i parodira onemoćalu zapadnu civilizaciju, koja preti da se uruši pod teretom sopstvene dekadencije.  Po svom antiglobalističkom stavu knjiga u priličnoj meri korespondira sa Industrijom sreće Vilijama Dejvisa. Mišel, glavn…
pročitajte celu preporuku >>
Ćutanja iz Gore
Mirko Demić
Agora
Novi Sad, 2016.
Roman Ćutanja iz Gore predstavlja poslednji, odnosno, uvodni roman Demićevog petoknjižja posvećenog ratu i sudbini krajiških Srba. Ovim romanom raskriva se scena na kojoj će se rasparčati SFRJ i započeti progon Srba iz Hrvatske. Demićev opsežni literarni poduhvat, zaokružen romanom fantazmagorijom, nadovezuje se, odnosno daje uvod knjigama koje su mu prethodile: Molski akordi, Trezvenjaci na pijanoj lađi, Po(v)ratnički rekvijem i Ataka na Itaku. Za roman Ćutanja iz Gore Demić je dobio nagradu „Meša Selimović“. Glavni junak Demićevog romana – Pe…
pročitajte celu preporuku >>

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.