> Proza

Živeti
Ju Hua
Geopoetika izdavaštvo
Beograd, 2014.
Mali čovek u velikom vremenu. Ta tema je gotovo opšte mesto pripovedne proze sa epskim pretenzijama. Savremeni kineski pisac Ju Hua pripoveda svoju, ujedno i kinesku verziju te univerzalne ljudske priče u romanu Živeti. (Izvrstan prevod Zorana Skrobanovića.) Roman se sklapa smenom dve pripovedne perspektive. Prva pripada mladom etnologu koji sabira i proučava narodne umotvorine po kineskim selima. Tokom tog „rada na terenu” on sreće ostarelog seljaka Fuguia i pretvara se u slušaoca njegove preteške životne priče. Fugui je, doslovno, „slamka u…
pročitajte celu preporuku >>
Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti
Maks Bleher
Arhipelag
Beograd, 2017.
Maks Bleher je skoro zaboravljeni rumunski pisac. Po opusu koji je stvorio za vreme svog kratkog života (29 godina) blizak je modernističkoj književnosti. Roman Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti pisao je, dakle, mlad ali i teško bolestan čovek.   Priča teče u svetu senki, na ničijoj zemlji, u borbi između propadljive materije i svetlosti duha zarobljenog vremenom i bolesnim telom. Svet klizi, rastače se, stvari se rasplinjavaju. Beg od bola moguć je u predelima tišine. Oni se traže u slučajno nastalim pukotinama u vremenu. Neki ljudi su zatvorili …
pročitajte celu preporuku >>
Crničani
Miodrag Stojković
Vukotić media
Begrad, 2016.
Pročitajte roman Crničani svetski poznatog genetičara Miodraga Stojkovića! Iznenadiće vas srećni spoj naučnika i zrelog romanopisca. Tako nešto samo retkima uspeva – kao npr. argentinskom fizičaru i nobelovcu Ernestu Sabatu, ili našem piscu i matematičaru iz dijaspore Vladimiru Tasiću. Pročitajte Crničane da biste videli kako je to kada danas, u vremenu ultimativne modernosti, jedan svetski putnik i građanin sveta piše o idiličnim i usnulim selima balkanske nedođije s početka XX veka. Crničani su selo na krajnjem jugu Makedonije, pokraj Do…
pročitajte celu preporuku >>
Sunce ovog dana: Pismo Andriću
Vladimir Pištalo
Agora
Zrenjanin, 2017.
Vladimir Pištalo  (rođen 1960. godine u Sarajevu)  pisac, prevodilac i profesor na Univerzitetu u Vusteru, ostavlja dubok trag u našoj savremenoj književnosti kako svojim romanima, tako i  poetskom prozom i zbirkama priča. Dobitnik je mnogobrojnih prestižnih nagrada (NIN-ova nagrada, Nagrada za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka u Srbiji za roman „Tesla portret među maskama“, nagrada „Miloš Đurić“ za prevod poezije Čarlsa Simića). Dela Vladimira Pištala prevedena su na  više jezika i deo su školskog programa  za osnovne škole i gimnazije.…
pročitajte celu preporuku >>
Alhemija sitničarnice
Čarls Simić
Arhipelag
Beograd, 2008.
Poznati američki pisac srpskog porekla Čarls Simić (Beograd, 1938) do sada je objavio knjige pesama: Raščinjavajući tišinu, Haronova kosmologija, Klasične igre iz balske dvorane, Oštrine, Svet se ne završava, Knjiga bogova i đavola, Venčanje u paklu, Šetnja sa crnom mačkom.. Na engleski jezik preveo je knjige pesama Vaska Pope, Ivana V. Lalića, Ljubomira Simovića, Milorada Pavića, Branka Miljkovića, Novice Tadića, Radmile Lazić i dve antologije moderne srpske poezije. Najvažnije nagrade: Nagrada Makarturove fondacije, Pulicerova nagrada, Nagrada­ „Edgar …
pročitajte celu preporuku >>
Savršeno sećanje na smrt
Radoslav Petković
Stubovi kulture
Beograd, 2008.
Ako ste pročitali prethodnu knjigu Radoslava Petkovića Vizantijski internet, možda ste se pitali zašto ovaj vrsni romanopisac nije objavio roman o Vizantiji? Sada Radoslav Petković objavljuje baš takav roman.   Poslednji dani Carigrada i Vizantije, poslednji dani jedne kulture koja će nestati. Knjiga je prepuna citata raznih istoričara, pisaca koje je u dvadesetom veku privlačila sudbina Vizantije, njenih vladara, religije varvara koji su težili da je opustoše, kao i borba i lukavost Vizantinaca da opstanu i održe se, što je trajalo od osniv…
pročitajte celu preporuku >>

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.