> Проза

Велики простор слободе
Мирослав Максимовић
Чигоја штампа
Београд, 2017.
Књига есеја, записа, интервјуа Мирослава Максимовића Велики простор слободе доноси ауторова размишљања, најпре, о природи поезије и њеном месту у данашњем свету, настајала и забележена у различитим приликама и разноврсним поводима, али обједињена идејом о њеној суштости. Разматрајући односе поезије и живота, поезије и историје, поезије и политике, времена песника и времена трговаца, аутор нас подсећа на важност културне традиције и чињеницу да уколико нестану наше, посебне, па биле оне и мале, вредности, никада нећемо задобити оне велике, оп…
прочитајте целу препоруку >>
Реквијем за један дан
Лидија Ћирић
Соларис
Нови Сад, 2015.
            Реквијем за један дан Лидије Ћирић припада оним романима којима ће се читалац поново вратити. Стиче се утисак да је баш овакав роман недостајао савременој домаћој књижевности – роман о жени, односно, о женама, роман који одише дубоком емоционалношћу, ироничним и црнохуморним погледом на свет.             Фабула је одређена самим насловом – након очеве сахране, његова супруга и ћерке окупљају се у породичном стану, међутим, оно што следи – реквијем – није намењено упокојеном оцу, већ живима и дану у којем се окупљају, јер их „само …
прочитајте целу препоруку >>
Отићи ћу једног дана не рекавши све
Жан д' Ормесон
Clio
Београд, 2015.
Француски књижевник, академик Жан д’ Ормесон (1925–2017), једну од својих последњих књига, Отићи ћу једног дана не рекавши све (као и претходну, Свет је, најзад, нешто чудновато), насловио је стихом Луја Арагона. Иако је ово дело писац назвао романом, реч је о његовим сећањима и филозофским размишљањима о универзалним темама. Пореклом из традиционалне католичке аристократске породице, Ормесон се сећа срећног детињства и часова проведених у замку свога деде, младости обележене ратним годинама, младалачке љубави коју је изгубио па поново пронашао …
прочитајте целу препоруку >>
Опроштајни дар : кончерто
Владимир Тасић
Архипелаг
Београд, 2013.
Владимир Тасић (Нови Сад, 1965), романсијер, приповедач и есејиста. Предаје математику на Универзитету Њу Брансвик. Од 1988. године живи у Канади. Роман Опроштајни дар објављен је на француском, немачком, енглеском, словачком и словеначком језику.   Почетна констатација приповедача: „Мог брата више нема“ отвара читав свет успомена и промишљања и свет уметности. Фигура брата може се схватити и као кључ који отвара ковчег сећања, пријатних и непријатних, али и као позив, изазов, да се успоменама и једној историји подаре структура и илузија смисла. М…
прочитајте целу препоруку >>
Француски роман
Фредерик Бегбеде
Booka
Београд, 2010.
Само неколико дана пре него што ће председник републике одликовати његовог старијег брата орденом Легије части, Фредерик Бегбеде због конзумирања кокаина на јавном месту, доспева у притвор. Прве непроспаване ноћи проведене у паклу иза решетака, „без књиге за читање и пилуле за спавање“ и борећи се са клаустрофобијом, почиње да пише роман о свом пореклу, „у глави, без оловке и затворених очију“, чврсто одлучивши да књигу једнога дана и објави. На почетку аутобиографског Француског романа Бегбеде открива да „велика црна рупа прекрива њего…
прочитајте целу препоруку >>
Седам мора и три океана: Путем око света
Јелена Ј. Димитријевић
Лагуна
Београд, 2016.
Јелена Димитријевић, књижевница, добротворка и светска путница, писала је песме, романе, писма и путописе, а нека од њених најпознатијих дела су: Писма из Ниша: О харемима, Писма из Солуна, роман Нове, путописи Нови свет или У Америци годину дана  и Седам мора и три океана: Путем око света.   Путопис Седам мора и три океана: Путем око света настао је тридесетих година прошлог века и последња је књига коју је Јелена Димитријевић објавила за живота. Јелена Димитријевић на веран начин дочарава дух прошлости описујући земље, градове и светиње (Нап…
прочитајте целу препоруку >>

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.