Industrija sreće
izdavač: Clio, Beograd, 2017.
broj strana: 259
prevodilac: Jelena Petrović

Pred nama je knjiga koja govori o našoj svakodnevici koju dizajnira Apple, pa i Facebook, a mi smo postali toliko zauzeti da se i ne pitamo ko i za koga, za čiji interes nam servira ovakav način života. U dobu smo tehnološkog napretka, virtuelne stvarnosti, u kojoj imamo mnogo prijatelja, ali ne i ljudske topline. Napredak na svim poljima nije doneo olakšanje, a nismo ni srećniji. Naprotiv, došle su velike korporacije sa svojim poslovnim politikama i razvojem bezobzirnog takmičarskog duha na slobodnom tržištu. Ova bespoštedna utakmica – ko će zgrnuti više novca,  melje ljude. Ljudi su potrošna roba. E sad, pitanje opstanka velikih kompanija je: kako od ljudi napraviti poslušno stado koje će biti produktivno i potrošačko? Ljudi moraju biti srećni, ili bar misliti da su srećni. Ulažu se veliki napori da se surovim matematičkim proračunima izmeri optimalna količina sreće koja je potrebna da ljudi funkcionušu. To nemerljivo u nama, ono što nas čini ljudima – naša osećanja, na kraju i  sama duša,  pokušava se podvesti pod grube kalupe brojki zarad novog boga – novca. Čitava plejada neuronaučnika plaćenih od moćnih korporacija razvijaju metode za manipulisanje emocijama. Smišljaju se načini da se iz mimike lica, pokreta očiju pročitaju misli, a onda da se veštom manipulacijom stvore ljudi koji će funkcionisati i raditi uvereni da čine onako kako žele, a u stvari im  je takvo delanje nametnuto. Na tržištu je u toku utakmica, sve je roba, svime se trguje: znanjem, srećom, velikodušnošću. Ako nisi srećan, kriv si sam! Promeni sebe, a ne okruženje koje te u stvari čini nesrećnim. Jer malobrojnima postojećasituacija odgovara. Na delu su i Orvel,  i Hakslijev „Vrli novi svet“, i  svih devet krugova Danteovog pakla. Svet konspiracije, kontrole, korupcije. Filozofija, etika, nemerljive i čoveku svojstvene mentalne odlike: sreća, tuga, saosećanje guraju se u drugi plan, a dobri su samo ako mogu da se unovče. Pred ljudsku vrstu postavljeni su visoki zahtevi: biti uspešan, bogat, biti srećan, ali ni previše ni premalo – tek onoliko koliko su neuronučnici izračunali da je potrebno.

Odlomak iz dela

„Kako bi izgledala „kritika pameti”? I kako se odupreti? Apelovanjem na „glupost“? Da li ćemo jednostavno odbiti da nosimo narukvice za praćenje zdravstvenog stanja? Možda. Neke aspekte bentamovske utopije naoko je gotovo nemoguće izbeći: analitičara osećanja koji kopanjem po geopodacima s tvitova otkriva najsrećniji kvart; uputstva lekara da treba razvijati osećanje zahvalnosti da bi nam se popravilo raspoloženje i smanjio fizički stres. Međutim, ako imamo na umu filozofske protivrečnosti svojstvene takvim pojavama i njihove istorijske i političke korene, makar ćemo imati izvor nečega što nije lako povezati s bilo kakvim telesnim ili neuroliškim aktivnostima i što nam, uprkos nesreći, može nagovestiti sreću, a to je nada.“

 
Republika Srbija
Ministarstvo kulture i informisanja
Izradu portala "Šta da čitam" podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.