Индустрија среће
издавач: Clio, Београд, 2017.
број страна: 259
преводилац: Јелена Петровић

Пред нама је књига која говори о нашој свакодневици коју дизајнира Apple, па и Facebook, а ми смо постали толико заузети да се и не питамо ко и за кога, за чији интерес нам сервира овакав начин живота. У добу смо технолошког напретка, виртуелне стварности, у којој имамо много пријатеља, али не и људске топлине. Напредак на свим пољима није донео олакшање, а нисмо ни срећнији. Напротив, дошле су велике корпорације са својим пословним политикама и развојем безобзирног такмичарског духа на слободном тржишту. Ова беспоштедна утакмица – ко ће згрнути више новца,  меље људе. Људи су потрошна роба. Е сад, питање опстанка великих компанија је: како од људи направити послушно стадо које ће бити продуктивно и потрошачко? Људи морају бити срећни, или бар мислити да су срећни. Улажу се велики напори да се суровим математичким прорачунима измери оптимална количина среће која је потребна да људи функционушу. То немерљиво у нама, оно што нас чини људима – наша осећања, на крају и  сама душа,  покушава се подвести под грубе калупе бројки зарад новог бога – новца. Читава плејада неуронаучника плаћених од моћних корпорација развијају методе за манипулисање емоцијама. Смишљају се начини да се из мимике лица, покрета очију прочитају мисли, а онда да се вештом манипулацијом створе људи који ће функционисати и радити уверени да чине онако како желе, а у ствари им  је такво делање наметнуто. На тржишту је у току утакмица, све је роба, свиме се тргује: знањем, срећом, великодушношћу. Ако ниси срећан, крив си сам! Промени себе, а не окружење које те у ствари чини несрећним. Јер малобројнима постојећаситуација одговара. На делу су и Орвел,  и Хакслијев „Врли нови свет“, и  свих девет кругова Дантеовог пакла. Свет конспирације, контроле, корупције. Филозофија, етика, немерљиве и човеку својствене менталне одлике: срећа, туга, саосећање гурају се у други план, а добри су само ако могу да се уновче. Пред људску врсту постављени су високи захтеви: бити успешан, богат, бити срећан, али ни превише ни премало – тек онолико колико су неуронучници израчунали да је потребно.

Одломак из дела

„Како би изгледала „критика памети”? И како се одупрети? Апеловањем на „глупост“? Да ли ћемо једноставно одбити да носимо наруквице за праћење здравственог стања? Можда. Неке аспекте бентамовске утопије наоко је готово немогуће избећи: аналитичара осећања који копањем по геоподацима с твитова открива најсрећнији кварт; упутства лекара да треба развијати осећање захвалности да би нам се поправило расположење и смањио физички стрес. Међутим, ако имамо на уму филозофске противречности својствене таквим појавама и њихове историјске и политичке корене, макар ћемо имати извор нечега што није лако повезати с било каквим телесним или неуролишким активностима и што нам, упркос несрећи, може наговестити срећу, а то је нада.“

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.