Najuticajnija savremena definicija populizma potiče od holandskog politikologa Kasa Muda, a prema kojoj je populizam „ideologija koja deli društvo na dve antagonističke celine, na običan narod i korumpiranu elitu, i koja tvrdi da bi politika trebalo da bude izraz volje naroda“ (2004). Sličnu je definiciju predložio i Torkvato di Telja, koji smatra da se populizam može definisati kao „politički pokret koji naglašava interese, kulturu i spontane osećaje običnih ljudi nasuprot interesima i kulturi privilegovane elite (1995). Mnogo toga se promenilo od kako su ove definicije formulisane pre 25, odnosno 16 godina, te svekoliku prisutnost populizma vidimo ne samo u političkom diskursu, već je nalazimo u gotovo svim oblastima ljudskog delovanja.

Interesovanje za populizam u Srbiji nije novijeg datuma, još osamdesetih godina 20. veka, od kada možemo da posmatramo kako se populistička komunikacija sve više probija u medijski i kulturni prostor, postoje teoretičarski osvrti, ali i umetnički performansi koji ukazuju na ovaj način oblikovanja javne sfere i njenih idejnih vrednosti.  Zbornik radova „Mediji, kultura i umetnost u doba populizma“, donosi radove srpskih poslenika u kulturi različitih provinijencija, te stoga ove stranice treba što prilježnije čitati, kao jednu vrstu vrlo obuhvatnog sagledavanja fenomena koji je sve prisutniji ne samo u našem prostoru, već i širom sveta. Obuhvaćene oblasti promišljanja su politika i društveni odnosi, kulturna i medijska politika, raznovrsne komunikacijske i medijske prakse, te različita polja umetnosti. S osvrtom na preovlađujući „desni“, ali i „levi“ populizam, autori analiziraju  vrednosti, stremljenja i iskustva gotovo svih značajnijih fenomena ljudskog izražavanja vrednosti, stoga je ovaj Zbornik vrlo značajan doprinos teorijskom promišljanju savremenog pojma populizma.