Sto sati mraka
Sto sati mraka
izdavač: Odiseja, Beograd, 2019.
broj strana: 216
naslov originala:
Honderd uur nacht
prevodilac: Jelica Novaković Lopušina

     Četrnaestogodišnja Emilija, junakinja romana „Sto sati mraka“ holandske autorke Ane Volc, osećajući ogroman stid i bes zbog skandala koji je svojim ponašanjem izazvao njen otac, odlučuje da pobegne iz Amsterdama u Njujork, ne očekujući da tamo može da je zadesi uragan Sendi. Bekstvo u Njujork i preživljavanje uragana, donosi joj i poznanstvo sa troje novih prijatelja,  koje stiče dok zajedno proživljavaju 100 sati mraka, koliko deo Njujorka u kome žive ostaje bez struje. Novi prijatelji, brat i sestra (Set i Ebi) i mladić Džim i sami sa sobom nose lične muke koje ih tište.

     Roman je priča o suočavanju sa sopstvenim razočarenjima i patnjama. Postavlja pitanja o porodičnim odnosima, komunikaciji i nedostatku komunikacije, (ne)izražavanju osećanja i ličnim strahovima i fobijama (Emilija ima fobiju od bakterija), ali govori i o upoznavanju sebe i sopstvenih potreba u trenutku kada junaci na granici detinjstva i mladosti traže životni put i cilj. Njujork je simbolično grad slobode, oslobođenja nagomilanih emocija i sticanja novog identiteta junakinje koja odlučuje da odbaci ulogu poslušne i dobro vaspitane devojke. Ovo je takođe i  priča o solidarnosti, prijateljstvu i zaljubljivanju. Psihološki jasno kontrastiranim likovima, dinamičnom radnjom i temama koje muče savremene tinejdžere roman „Sto sati mraka“ privlači mladu čitalačku publiku.

     Ana Volc (1981) počela je da piše priče u dvanaestoj godini, a do sada je napisala više od dvadeset romana za decu i mlade, koji su prevedeni na više jezika. U njima se  junaci najčešće suočavaju sa nekim problemom, čije rešavanje pokreće radnju.

     Dobila je brojne nagrade, među kojima su Nagrada za najlepšu knjigu flamanskog žirija za decu i mlade (2010, 2016, 2018), kao i nagrade „Srebrna držalja“ (2016, 2017) i „Zlatna držalja“ (2016).

Odlomak iz dela

     „Ja sam jedina na svetu koja zna šta ću danas da uradim. Barem ako budem imala petlju.

     Čizme su mi se ukopale u glatki pod aerodroma. Kad me neko pogleda, srce mi zastane. Hoće li me prepoznati po slici sa interneta? Hoće li me zasuti psovkama?

     Ništa se ne dešava. Ljudi u holu gledaju kroz mene. Juče su u novinama čitali o mom izopačenom ocu, ali danas kreću na put. Tegle svoje kofere i kmezave klince, i već su odavno zaboravili na tvitove.

     Ja još nisam zaboravila pretnje.

     Od utorka uveče ubrzanije dišem. Usta su mi suva. Negde u glavi neprekidno mi odjekuje zvono za uzbunu. Opasnost, glasno mi poručuje. Begaj odavde. Briši.“

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.