Riba na drvetu
Riba na drvetu
izdavač: Laguna, Beograd, 2016.
broj strana: 227
naslov originala:
Fish in a Tree
prevodilac: Nikola Pajvančić

Metaforičan naslov romana „Riba na drvetu“ američke autorke Linde Malali Hant govori o tome da je moguće i ostvarivo i ono što je naizgled nemoguće. Autorka roman uokviruje podsticajnom posvetom na početku: „Učiteljima… koji vide dete pre učenika koji nas podsećaju da svi imamo posebne darove koje možemo ponuditi svetu, koji podstiču važnost isticanja, a ne uklapanja. I deci… koja nalaze snage da savladaju izazove… bez obzira na to kakvi oni bili! Vi ste heroji. Ova knjiga je za vas“,  da bi se na kraju knjige opet direktno obratila čitaocima iznoseći da joj je lično iskustvo bilo podstrek za pisanje romana. Po tome na koji način se Linda Malali Hant obratila čitaocima, čini se da je ovo delo pisano s biblioterapeutskom namerom, što znači da mladima čitanje o problemima koji su možda slični njihovim treba da pruža utehu i ohrabrenje poručujući im da nisu sami.

 „Riba na drvetu“ je roman o odrastanju obeleženom disleksijom, koja predstavlja prepreku koju Ali, junakinja romana, mora da savlada. Po temi i načinu na koji joj se pristupa, ovo delo spada u tzv. „problemske romane“. Njegova struktura odgovara strukturi bajki u kojima junak da bi sazreo mora da bude hrabar, da savlada određene prepreke, a na svom putu ima i neprijatelje i pomagače. Ali je zbog svog nedostatka pritisnuta osećanjima stida, usamljenosti i manje vrednosti i na meti je ruganja vršnjaka. Uz pomoć novog nastavnika njen proces sazrevanja završava se suočavanjem sa disleksijom, prihvatanjem sebe i svoje individualnosti,  različitosti, spoznajom sopstvenih vrlina (darovitost za crtanje i matematiku) i nedostataka. Oni koji su „neprijatelji“ junakinje ostaju sami, a time se uspostavlja „pravda“ i, pored ohrabrenja, pruža i eksplicitna pouka čitaocima.

Odlomak iz dela

Uvek je tu. Kao zemlja pod mojim nogama.

„Dakle, Ali? Hoćeš li da pišeš ili nećeš?“, pita gospođa Hol.

Da mi je nastavnica zla, bilo bi lakše.

„Hajde“, kaže ona. „Znam da ti to možeš.“

„Šta kad bih vam rekla da ću se popeti na drvo samo pomoću zuba? Da li biste mi rekli da mogu?“

Oliver se smeje i baca se na klupu kao da pokušava da dohvati loptu.

Šej ječi: „Ali, hajde bar jednom za promenu da se ponašaš normalno!“

Blizu je Albert, krupan dečak koji svakog dana oblači isto – tamnu majicu kratkih rukava na kojoj piše Flint – sav se ukočio. Kao da čeka da pukne petarda.

Gospođa Hol uzdiše. „Ma hajde. Samo te molim da opišeš sebe na jednoj stranici.“

Ne mogu da zamislim ništa gore nego da opisujem sebe. Radije bih pisala o nečem lepšem. Kao, na primer, kako je ispovraćati se na sopstvenom rođendanu.

 

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.