Leto kada sam naučila da letim je roman odrastanja u formi dnevnika koji piše trinaestogodišnja Sofija tokom letovanja koje sa babom provodi na Hvaru, kod babine sestre nona Luce.

Potrebe tinejdžera (za vršnjacima, pripadnošću, zabavom, ljubavlju) i njihovi problemi (nesigurnost, dosađivanje); odnos starih i mladih (kontrastno postavljeni likovi babe i none predstavljaju dva modela ponašanja odraslih prema mladima), ali  i posledice koje je rat devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji ostavio na međuljudske odnose i društvo u Srbiji i Hrvatskoj ( „mešoviti brak“, bliski rođaci na zaraćenim stranama, ratna pogibija) prelamaju se kroz Sofijinu tačku gledišta. Let je metafora Sofijine želje za slobodom i nalaženjem sopstvenog identiteta, a susreti i doživljaji tokom letovanja nose za njeno sazrevanje važne poruke  o  ljubavi, razumevanju, opraštanju i prevazilaženju bola.

Humor koji proizlazi iz tinejdžerskog samosažaljenja i osećanja junakinje da se „smara“ sa dve babe dok se svi drugi bolje zabavljaju, preuveličavanje i žalbe na nepravednost života, ironična, ali i autoironična perspektiva, bliski su mladim čitaocima, a odlično poznavanje omladinskog žargona, kao i vešto korišćenje bodulskog dijalekta i srpskog jezika  kao izvor verbalne komike i komičnih situacija daju svežinu delu i autentičnost junakinji.

Jasminka Petrović  piše za decu i mlade, a za ovaj roman dobila je više nagrada, među kojima su  „Plavi čuperak“,  „Dositejevo pero“ i  „Mali Princ“.