Ivona Bžezinova je rođena Češkoj. Tu je završila srednju školu i fakultet, na kome je i doktorirala češki jezik i književnost. Još kao dete je pisala priče i sama ih ilustrovala. Piše za decu i omladinu, a posebnu pažnju je posvetila problemima sa kojima se mladi susreću.

Devojke na uzdi je trilogija, čiji su delovi među najčitanijim knjigama u bibliotekama Češke. Pored romana Zovem se Martina, druge dve knjige iz iste edicije su Zovem se Alisa i Zovem se Ester. Sva tri romana se bave problemima sa kojima se sreću i mladi – bulimijom, narkomanijom i kockom.

Radnja romana se dešava u lečilištu „Bezdjekov”, gde je stacionirano trinaestoro dečaka i devojčica od petnaest do osamnaest godina. Martina, glavna junakinja, živi samo sa majkom i bakom. Otac ih je napustio još kada je bila sasvim mala. Majka je zbog toga stalno u depresiji, koju leči prejedanjem. Stalno razmišlja o hrani. Opterećena je željom da ima nekog muškarca pored sebe, ali smatra da ne može da ga ima zbog svoje težine. Martini je zabranjivala slatkiše i stalno je upozoravala da će biti kao ona, ukoliko ne vodi računa o ishrani.

Martina je rešena da ne bude kao njena majka – debela, usamljena i depresivna. Pokušavala je sa raznim dijetama, dok nije pronašla način – da se prejede i zatim sve povrati. To je trajalo sve dok zbog iscrpljenosti nije završila u bolnici, a zatim i u sanatorijumu.

Roman je pisan u vidu dnevnika, koji je obavezan deo psihoterapije u ustanovama za odvikavanje od bolesti zavisnosti. Ukazuje na opasnosti koje vrebaju svakog mladog čoveka, ali i na potencijalne greške koje roditelji prave, nenamerno i nesvesno.