Tragovima Crnog Petra
Tragovima Crnog Petra
izdavač: Laguna, Beograd, 2019.
broj strana: 231
naslov originala:
Tragovima Crnog Petra

„Tragovima Crnog Petra“, zajedno sa prethodno objavljenim romanima Moree Banićević, „Demon školske biblioteke“ i „Dvojnici iz tame“, čini horor trilogiju namenjenu deci. Objedinjuje je družina od šestoro dece, koja iz knjige u knjigu odrastaju i doživljavaju nove avanture u susretu sa zastrašujućim bićima onostranog sveta. U „Tragovima Crnog Petra“, Inka, Zara, Boris, Otis, Mrklja i Zuba su trinaestogodišnjaci, a gradski park, nastao na mestu isušene močvare, nazvan Bare, predstavlja mesto ulaska u onostrani svet.

Zaplet počinje odlaskom na karneval družine maskirane u bića iz horor priča. U realni svet fantastično se uvlači dolaskom još jedne „maske“, a zatim i sablasnim zaustavljanjem vremena. Ekipa je primorana da dođe u Bare, gde dobija zadatak da pronađe nestalu devojku Lazuli. Tu počinje zagonetna i opasna potraga, puna iznenađenja i obrta. Brojni motivi, tajanstvena muzika, ime devojke, plava boja, vilini konjici… dočaravaju magičnu atmosferu i imaju simbolično značenje, često povezano sa narodnim verovanjima. U romanu se, kao nosioci dobra i zla, bore fantastični likovi slovenske mitologije (predanja Istre): krsnik (šaman-iscelitelj) Crni Petar i štrigun Maleh.

Napetost potrage raspaljuje čitalačku maštu, a prijateljstvo između članova družine čini važan idejni sloj romana. Iako međusobno različiti, junaci stoje jedni uz druge u svim teškim situacijama. Čarke i dijalozi u kojima se nadgornjavaju  izvor su humora, a iza njih je suštinsko prihvatanje drugog. Roman tako pruža poruku o zajedništvu, toleranciji i hrabrosti, a različite osobine i kvaliteti svakog deteta ponaosob dopunjuju se i čine ih jakim, što im omogućava da se nose sa mračnim silama.

Morea Banićević (1981) rođena je i živi u Rijeci. Radi kao profesorka engleskog jezika u osnovnoj školi u Opatiji.

Odlomak iz dela

Svi su se, gotovo u isti čas, okrenuli prema začaurenoj prilici koja je iza ekipe stajala sa maskom na glavi. Bila je nižeg rasta od ostatka grupe. Preko glave joj je bila navučena jutena vreća s otvorom za oči, a ostatak tela je bio obmotan grubim platnom i konopcem.

 – U Bare!  –  rekla je ta maska i tiho nastavila – Poziv.

 –  Ko je ovaj hibrid? – upitao je Mrklja zabezeknuto.

Međutim, na to pitanje niko nije znao da odgovori. Ekipa je gledala prema prilici očigledno zbunjena onime što čuje.

 –  Ko si ti? – upitala je Zara sabrano. – Jesi li se izgubio? Gde su ti roditelji?

  –  Poziv! – odvratila je maska pomalo neljubazno. – U Bare!

 – Mali, jesi li ti glup? – narogušio se Mrklja. – Pratiš nas? I kakva ti je to maska? Jesi li svojoj babi ukrao te ružne zavese?

Umesto odgovora, maska je zarežala:  –  U Bare! Poziv!Poziv!

 – O čemu ti pričaš?

 – Sedam! Četrdeset! Pet! Satovi tada spavaju! Vreme čeka!

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.