O krilima i čudima
ključne reči:
, ,
O krilima i čudima
izdavač: Laguna, Beograd, 2019.
broj strana: 204

Spisateljica romana „O krilima i čudima“ Aleksandra Filipović vodi nas u  duhovitu i neobičnu avanturu nesvakidašnje družine malenih šumskih stanovnika koji su se odvažili na veliki poduhvat – spasavanje plavokrile leptirice Plavolise od najstrašnije pretnje koja ju je mogla zadesiti – špenadle.

 

Već na prvim stranama romana čitalac će kročiti u čudesni svet neobičnih junaka. U tom svetu susrešće dlakavog skelara Čupu koji gaji neobičnu strast prema kamašnama i voli da razmišlja o zabavnim činjenicama (koliko je metara mačjih brkova potrebno da bi se stiglo do Meseca, da li je trčuljak vranina brza hrana, koliko puta kolibri za merenje vremena mora da zamahne krilima dok proleće ne smeni zimu…), upoznaće pokunjenu bubamaru bez tufni koja je zbog svog nedostatka dobila nadimak Rotkvica,  prelepu leptiricu vizantijskoplavih krila Plavolisu, truta koji brka jezike, faličnu glistu i žira koji smišlja aforizme. Učestvovaće sa njima na turniru bubamariću-paniću, a potom, ako bude dovoljno odvažan, pridružiće im se i u smelom pohodu na špenadlu. Smejaće se vrcavim dijalozima, neobičnim nadimcima, jezičkim kalamburima, naučiti štošta o „bubljem“ svetu, a na kraju svakog poglavlja „upiće“ razne mudrolije i važne lekcije o životu, ljubavi i prijateljstvu (Prepreke ne izgledaju tako strašno uz prijatelja. Čak ni one u vidu školskih grubijana; Ako verujete da će vas ono što posedujete učiniti boljom osobom, u zabludi ste kao vilin konjic Petronije kada očekuje besplatni ručak na laticama biljke mesožderke;  Čuvajte prijatelja. Možda će katkad imati sumanute ideje, ali će uvek biti tu da vas spreči da se izblamirate pred simpatijom…). Na samom kraju romana, kroz reči drevnog pauka Mokranjikusa, autorka će svojim mladim čitaocima poslati najvažniju poruku: da nikada ne prestanu da vole, da nikada ne prestanu da se igraju i maštaju. Jer ljubav, mašta i igra život pretvaraju u čudo.

 

Spisateljica Aleksandra Filipović (1983) dobitnica je prve nagrade Radio Beograda  1 i emisije Dobro jutro, deco za najbolju priču za decu (2018), prve nagrade za aforizam na Festivalu humora i satire SLEM (2018) i specijalne nagrade Udruženja Mokranjac za priču objavljenu u zborniku priča za decu Muzika priča (2018).

Odlomak iz dela

Sigurno se pitate, šta su, za ime cveta, dlakavi skelari?! Budite strpljivi i saznaćete. Evo naznake:

Dlakavi skelari pripadaju bićima koja prolaze kroz metamorfozu. „Pravopisni rečnik bubljega jezika“ navodi da reč metarmofoza označava preobražaj i vodi poreklo od trenutka kada je gusenica Metuzalem Metamorfozis prvi put primetio da su mu izrasla krila.

Kao što verovatno naslućujete po njegovom nadimku, Čupa je bio čupav. Duguljasto svetlosivo telo prekrivale su bele dlake. Pod njima se crnela sitna glava. Puzao je po zemlji, grickao lišće i nastavljao slavnu tradiciju običnosti svojih predaka. Da, sada sigurno pogađate, ovo su osobine tipične gusenice dlakavog skelara ili kako oni koji su završili visoke škole više vole da ih nazivaju – carcharodus floccierus.

Čupa je imao neobičnu sklonost. Strast. Opsesiju, ako želite. Voleo je kamašne. Kamašne su one prefinjene stvari koje se obuju preko cipela i služe da noge gospode izgledaju još gospodskije.

 

 

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.