Ja sam Akiko
Ja sam Akiko
izdavač: Laguna, Beograd, 2018.
broj strana: 95

 Lirski  roman o devojčici koja ne voli granice „Ja sam Akiko“ Stefana Tićmija (Mitića) dobio je više nagrada, pohvale čitalaca i kritike i stavljen je na listu od 200 najboljih  knjiga za decu i mlade „Beli gavrani“ Međunarodne omladinske biblioteke  u Minhenu. 

Poetičan, ispričan iz perspektive devojčice Akiko (iako se na njegovom kraju javljaju i drugi glasovi, dečaka Marsela i odrasle Akiko), zbog načina na koji su metaforama izražene ideje o onome što je bitno – o ljubavi (kao „beskrajnoj potrazi za toplinom“) i  slobodi (kao izlaženju iz kalupa), upoređivan  je sa „Malim princem“ Antoana de Sent Egziperija. Kao i u slučaju Eziperijevog dela, pojavile su se nedoumice: da li je ovaj roman  za decu ili za odrasle?  A namenjen je svima: detetu koje uživa u Akikinom neobičnom, izokrenutom doživljaju sveta, fluidnosti, melodičnosti i igri, i odraslom, koji, čuvajući dete u sebi, prepoznaje svoja osećanja, samerava svoje životno iskustvo i možda lakše ulazi u dublje slojeve dela.

Na samom početku čitalac je pozvan da bude učesnik u interaktivnoj igri, da dodirne tačku kojom delo počinje, nalazeći tako „dodirnu tačku“ sa autorom knjige sačinjene od  fragmenata stvarnosti i obojene gledištem neobične i usamljene  Akiko  koja  razgovara sa drvećem i sa peškirima. Igre rečima i realizovane metafore su sredstva kojima se postižu efekti oneobičavanja, a reči „vaskrsavaju“ i  postaju „opipljive“.  Autor se poigrao i grafičkim elementima, krupnim i sitnim fontom, slovima koja blede i fusnotama. A kada se u pogovoru otkriva identitet odrasle Akiko i poreklo autorovog nadahnuća, ako  je čitalac  prihvatio viđenje sveta Akikinim očima i osetio toplinu, može biti siguran da je sa autorom pronašao „dodirnu tačku“.

Stefan Tićmi (1992) rođen je u Leskovcu.  „Ja sam Akiko“ je njegov prvi roman za decu.

Odlomak iz dela

Ja sam bila Akiko, devojčica sa čudnim darom da sve izokrene.

Dok su ostali u razredu crtali Sneška, tri kruga, veliki, manji i najmanji, tri grudve kao telo, dok su narandžastom bojom farbali šargarepu, dok su docrtavali metlu pobodenu sa strane kao da su to Sneškove ruke, šerpu sa crvenim tufnama, dok su crtali usne od tačaka i dugmad od tačaka, ja sam na jednom takođe crtala krugove blagim pokretima, ali to su bili potiljci ljudi i temena, šubare, kape gledane odozgo.

Crtež nije bio ništa posebno ni veličanstveno, bio je kao mrlja, naivan, nije bio Sneško kao kod drugih. Njihovi crteži bili su preslikani. Isti.

Završila sam i u sebi pevala neku glupavu dečju pesmicu

 TRA LA LA LA  LA.

Ja sam Akiko i pevušim kad završi sa crtežom.

Dok pevušim, u meni zaigra uže.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.