„Сребрна магла пада“
издавач: Партизанска књига, Кикинда, 2017.
број страна: 258

Трећи по реду роман Срђана Срдића, једног од најиновативнијих писаца наше савремене књижевности, говори о неодрживости присног и интимног контакта, о немогућности праве комуникације. Роман чине две паралелне приче, испричане из угла писца у аутоизолацији и Соње, новинарке пропалог часописа. Њихови унутрашњи монолози се смењују и укрштају и тако, уз спорадичне, узајамно изазивајуће разговоре путем Скајпа, сведоче о људској усамљености. У овој књизи усамљеност одређује јунаке без обзира на животну ситуацију и то да ли заиста живе сами или се тако осећају унутар друштва и света. Двема причама одговара и двострука пагинација, при чему је само једна целовита, док је друга прича дата у виду истргнутих делова. Иако на први поглед не изгледа тако, овај роман је пре свега о љубави, али и о породици и породичним односима. У центру мотивационог низа је дирљива прича о родитељској љубави са несрећним завршетком.

Ово је роман о људима који не спавају, не сањају. О усамљености, чежњи да се ствари поправе, промене, да буде другачије. О деци и односима деце и родитеља. О страховима и кривици. О музици која постаје језик и обрнуто. Роман захтева пажљивог и упорног читаоца, али када се савлада његова несвакидашња „архитектура“, признају болне истине, читаоцу остаје одличан текст који мами да се прочита изнова.

Срђан Срдић је аутор три романа (Мртво поље, Сатори и Сребрна магла пада), две књиге прича (Еспирандо, Сагоревања) и књиге есеја (Записи из читања). Добитник је књижевних признања Лаза Лазаревић, Биљана Јовановић, Едо Будиша, као и стипендије из Фонда Борислав Пекић.

 

Аутор препоруке:
Одломак из дела

Мислимо у времену, не чујемо како други то раде. Глас има трајање. Реч. Разговор. Прича. Овако сам уверио себе: ако они говоре, раде то у времену. На добром сам путу. Отарасићу се привида и време ће откаскати својим током, окануће се мене и мојих оброка. Тад ми је синуло: Шта ако све успорим? Ако све одложим — ето новог привида. Један залогај, један глас, једна мисао. Било је насушно да растегнем ретке радње док чекам да видим шта може да се догоди с временом ако сам ја контролор његовог протицања. Ако је време моје, да ли сам ја Бог?

Зовем се Соња. Имам једну причу. Причам. Требало би завршити то. Свако буђење губитак. Мање нас остане. Не би требало спавати. Причам о свом неспавању, несањању.

Како се нисам будила јер нисам имала из чега, одакле

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.