Omama
Omama
izdavač: Laguna, Beograd, 2021.
broj strana: 408

U svom novom romanu „Omama” višestruko nagrađivani srpski pisac i univerzitetski profesor Slobodan Vladušić, kroz naizgled banalnu detektivsku priču o potrazi za nestalim srpskim radnikom u vajmarskom Berlinu 1928. godine, prikazuje svoje lingvističko bogatstvo i moćnu umetničku imaginaciju. Za glavne junake ovog romana, pisac je odabrao nekadašnjeg kuturnog atašea Jugoslovenskog poslanstva u Berlinu, srpskog pisca Miloša Crnjanskog i novopostavljenog vojnog atašea u istom poslanstvu, ratnika sa Kajmakčalana, „ljušturu bez srži“ Miloša Verulovića. Pokretač radnje ovog trilera je prijava o nestanku srpskog radnika Milutina Topalovića iz Gruže, koji je kao i mnogi drugi, u Berlin došao „trbuhom za kruhom“. Za zaposlene u berlinskom poslanstvu kraljevine Jugoslavije ta vest nije bila ni po čemu značajna, jer je nestali radnik bio samo „jedan od onih ljudi koji ovde, u Berlinu, žive bez biografije, a umiru bez smrtovnice.“ U potragu za sunarodnikom, bez zvaničnog naređenja ili dozvole, kreću samo iskreni i neustrašivi rodoljub, obrazovan, iskusan diplomata Crnjanski, i radoznali novi službenik poslanstva, Verulović, bivši ratnik Velikog rata, koji će bez idealizma upoznavati nepoznate Berlinere i Berlinerke, u zastrašujućem megalopolisu, pod uvek sivim berlinskim nebom „što podseća na neku ploču“…
Ova dva „slučajna detektiva“ započeće upornu, mučnu, a često i opasnu potragu, u kojoj će čak i neznatni dokaz o postojanju i prebivalištu nestalog Srbina, pronalaziti u različitim delovima grada, od bogataških kuća i apartmana, privatnih lekarskih ordinacija, luksuznih klubova i restorana, do sirotinjskih straćara u predgrađu i sumnjivih krčmi i kabarea. Jer za njih „sve je moglo da bude važno, iako je sve bilo nevažno“. Crnjanski i njegov verni pratilac Verulović će se tokom neizvesne potrage danima i noćima kretati među otuđenim, sebičnim i surovim ljudima i ženama iz svih društvenih slojeva, raspitivati među onima čiji su životi razoreni i zauvek žigosani izgubljenim ratom, boraviti među grotesknim žrtvama surovog kapitalizma i narastajućeg nacizma, upoznavati sa stanovništvom velegrada čija je egzistencija svedena na telesno i perverzno, ograničenog na poroke i bolesti. Nejasne granice između strave takve realnosti i omame doživljenog, a neverovatnog, pisac Vladušić je vešto povezivao sa delićima iz rukopisa romana „Seobe“ ili dijalozima Crnjanskog sa drugima o temama istorijskih pobeda i poraza, o polarnim krajevima na Severu, o ljubavi, umetnosti i savremenicima. Oživeti Crnjanskog kao književnog junaka, po rečima autora romana „Omama“, značilo je oblikovati jedno od mogućih tumačenja slavnog pisca.
U trenutku kada bude izgledalo da je napeta detektivska priča dovedena do svog kraja, da je misterija rešena i slučaj nestalog srpskog radnika Topalovića srećno okončan njegovim pojavljivanjem, uslediće neočekivano iznenađenje sa još uzbudljivih stotinak strana zagonetne omame.

Odlomak iz dela

Zato je Crnjanski prikupljao informacije o Berlinu i Nemačkoj. Sve informacije. Sve je moglo da bude važno, iako je sve bilo nevažno.

Tako je bilo i onog dana, sasvim običnog dana, kada je ova priča počela: i ono važno i ono nevažno imali su izgled vode. Slane ili slatke, to oko nije moglo da zna.

Vodu treba okusiti.

I sa pričom je isto, dok ne postaneš njen junak, ne znaš ništa o njoj.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.