Nebo, tako duboko: Pisma za Taru
Nebo, tako duboko: Pisma za Taru
izdavač: Srpska književna zadruga, Beograd, 2021.
broj strana: 92

Usudivši se da piše o temi stradanja dece koja je, kako nas podseća mitropolit Nikolaj Hadžinikolau, toliko istinita, toliko ljudska, toliko zahtevna da se ne može izraziti usmeno, „ne staje u reč”, ne obznanjuje se auditorijumu, ne trpi jednoznačne odgovore onih koji misle da nešto znaju onima koji sigurno pate, pripovedač opravdanje nalazi u poslušanju pisca da oseti bližnjeg kao sebe, umesto da okrene glavu i utopi se u buku ovoga sveta čiji su ugaoni kamen moranje i sticanje. Ova tema smeštena „isuviše duboko da bi mogla dosegnuti do površine svesti. Previše je bolna da bi stala na megdan našoj izdržljivosti. Isuviše je lična da bi se mogla ustaliti u javnoj reči” i zato pripovedač izražava zebnju i stid, strah od skrnavljenja priče. Nedoumica da li je smela da ispriča ovu priču o bolu i da li se pisanjem obesmišljava ono što je sveto, nadilazi se mišlju da je posredi pozvanje te verom, svojstvenom upravo liričaru, da svet opstojava jedino u rečima.

Pripovedanje je i ovde „meko orkestrirano i mestimično razliveno”, ritam spor i otežao, a melodija ona poznata – iz tužaljki. Svoj glas pripovedač ustupa najčešće Tarinoj majci, ali i ocu, bivšem momku, ocu Todu i samoj devojci. Pripovedač je, po sopstvenom priznanju, samo „sen, kojoj je dato da beleži”, ali i majka i letopisac koji, uprkos zahtevima trenutka u kome živi, nastoji da otvori oči za drugog. Iza nje koja dve godine piše nešto kao pisma, rve se sa sećanjima, slikama, rečima, stoji ruka koja polazeći od zadatih okvira utvrđenog oblika stvara uspelo književno delo, izdvojeno u vremenu kome pripada, po iskrenosti i autentičnosti.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.