Koristeći format testa za proveru jezičkih kompetencija, tj. stepena poznavanja, razumevanja i sposobnosti upotrebe nekog (maternjeg ili stranog) jezika, od leksičkog, preko sintaksičkog, do nivoa razumevanja dužih tekstova, zapaženi i višestruko nagrađivani čileanski pisac Alehandro Sambra uspeo je da, još jednom, pokaže sposobnost književnosti, kao umetnosti jezika, da se neprestano inovira i da u jezičkim materijalima iz svakodnevice i specijalizovanih diskursa otkriva neslućene i nepredviđene mogućnosti. Roman Faksimil: zbirka zadataka formalno jeste petodelni test sa pitanjima o značenjima reči, rečenicama koje treba dopuniti, izbaciti kao „uljeze“ u potencijalnoj priči ili povezati u logični narativni niz, kratkim tekstovima (ovde: pričama) i ponuđenim odgovorima od kojih treba izabrati onaj „pravi“, da biste pokazali da ste priču kao celinu razumeli i da na osnovu pročitanog umete da izvlačite zaključke koji ispripovedano manje ili više uopštavaju, kritički ocenjuju ili kontekstualizuju. Roman je, dakle, za čitaoca ispit znanja, inteligencije i zrelosti, čiji merljivi stepen o(ne)mogućava prijem u određene krugove i, istovremeno, parodija pretpostavki i ciljeva koji stoje iza ideja standardizacije, sistemske obrade individualne inteligencije, testiranja i merenja postignuća i svega što masovno sprovođenje ovih ideja podrazumeva. Reč je o 90 zadataka koje možete „rešiti“ za nekoliko sati, koliko takvi testovi obično i traju, ili ih rešavati iznova i iznova, preispitujući i sebe, a ne samo mogućnosti jezika i  naracije, ispitujući svoje vrednosti, etičke stavove, poglede na ljubav, porodicu, međuljudske odnose, društvo i društveno uređenje, ideologiju, vlast i moć, obrazovanje; testirajući implikacije različitih značenja jedne reči, kreirajući nove verzije aforizama, sentenci, kratkih priča, anegdota ili mikro-eseja koji se ponuđenim odgovorima nude. Pritom ćete biti u prilici da testirate i estetsku i epistemološku i etičku vrednost različitih modusa, od paradoksa ili apsurda, preko humora i karikature, do tragičkog ili melodramatičnog obrta. Saučestvovanje i saradnja sa implicitnim autorom te(k)sta ne određuju samo individualna čitalačka rešenja pojedinačnih zadataka, već i kakve će se predstave o ličnosti i sudbini tog autora formirati kada se svi zadaci i ponuđeni odgovori, kao rasuti delići rasturenog mozaika, probaju da sklope, zajedno sa neizbežnim ali funkcionalnim prazninama, koje će čitalac, na osnovu svojih iskustava, znanja, uvida, senzibiliteta i stavova moći da, po volji, popunjava.