Prevaga upliva aktuelnih tema ponekad je u vidljivoj srazmeri sa njihovom težinom i nagomilanošću u realnom svetu. Od 11. septembra mnogi zapadni pisci (spomenimo samo DeLilov roman Padač, posvećen u celosti ovom datumu) počinju sve više da ispoljavaju poteebu da i u okviru knjižnjvnog dela iznesu sopstvene stavove i zabrinutost o promenama nastalim u donedavno spokojnim životima savremenika. Oster je još u romanu Bruklinska revija ludosti iskoračio iz sveta literature u politički aktivnog autora koji kroz svest svojih junaka provlači teme poput 11. septembra, Iraka, protivljenja Bušovoj vladavini…

Novim romanom Čovek u mraku, Oster spaja dva preovlađujuća diskursa prethodnih romana; metaprozni iz Putovanja u skriptorijum gde se junaci i pisac nalaze u istoj dimenziji, zamišljenom svetu pripovedanja u kome svaki potez pisca utiče na ponekad tragične i dramatične sudbine njegovih likova sa ojačalom angažovanom i političkom svešću pisca Bruklinske revije ludosti u kojoj junaci romana nedvosmisleno negativno komentarišu američku politiku predsednika Buša, sluteći u novom romanu jednu još zaoštreniju apokaliptičnu viziju jedne moguće Amerike.