Брак из задовољства
Брак из задовољства
издавач: Clio, Београд, 2017.
број страна: 202
наслов оригинала:
Le mariage de plaisir
преводилац: Љиљана Мирковић

Марокански писац Тахар Бен Желун (1947) нашим је читаоцима познат по роману Света ноћ, награђеном Гонкуровом наградом 1987. године. Бен Желун пише на француском језику, углавном о нама мало познатом свету земаља Магреба, понајвише Марока. Последњи његов роман, Брак из задовољства, сага је о три генерације мароканске породице, чију је судбину одредила љубав двоје људи различите боје коже, вере и социјалног статуса. Љубав је почела привременим брачним споразумом – браком из задовољства. Према исламским законима и обичајима, ова је брачна веза дозвољена мушкарцима који ради послова одлазе на дужа путовања, да би се они сачували греха и искушења да посећују проститутке.

 

Амир, успешни трговац из Феса, боравећи пословно у Дакару по неколико месеци сваке године, обнављао је брачни уговор са младом црнкињом Набу. Са овом егзотичном и сензуалном женом, он открива нова сексуална искуства и снажна романтична осећања, која до тада није упознао у традиционалном браку са Лала Фатмом, са којом има четворо деце. Драма у Бен Желуновом роману почиње у тренутку када Амир одлучи да прекрши правила, поведе Набу у Фес и њоме се ожени. Од првог дана Набу се суочава са љубомором беле супруге, са мржњом, презиром, злобом и суровошћу нове породице и нове средине, а њена се несрећа, жртва и патња увећавају након рођења близанаца – једног белог а другог црног. Боја коже одредила је живот и њених синова – Хусеин, бели близанац, постаје успешан трговац, поштован у друштву; црни близанац Хасан, никада прихваћен као равноправни члан породице и припадник средине у којој је рођен, води несрећан живот, пун драме и неуспеха, а такву судбину, чак трагичнију, наслеђује и његов син Селим, још једна жртва своје црне боје коже.

 

Како је Бен Желун изјавио у једном интервјуу, роман Брак из задовољства потпуна је фикција, али, нажалост, у њему ништа није измишљено. Радња романа смештена је у три града – Фес и Тангер у Мароку и Дакар у Сенегалу, у период од четрдесетих година 20. века до 2010. године. Бен Желун у овом роману пише пре свега о животу, сагледавајући га са многих аспеката. Пише о љубави, браку, деци и породици, путовањима, пословима, обичајима… Вешто дочарава и како се традиционално, патријархално мароканско друштво, пуно верских и расних предрасуда, после стицања независности од француске доминације 1956, мења у модерно друштво, које настоји да ухвати корак са западним светом. Међутим, дирнут свакодневним сликама трагичног живота великог броја азиланата и миграната из подсахарских афричких земаља, скитница и просјака на улицама великих градова Марока почетком 21. века, овим романом Бен Желун упућује и оштру критику данашњег друштва, у коме влада несмањено, чак директније и очигледније насиље, верски фанатизам, родна и расна нетолеранција и неравноправност, песимистички закључујући да је „борба између светлости и таме вечита и никада се не завршава“.

Одломак из дела

Упркос њиховом кајању на Пророковом гробу у Медини, упркос молитвама и призивањима опроштаја, мир нису нигде нашли. Сабласт црне жене лебдела је ноћу над старом кућом. Ништа више није било како треба. Убеђена да проклетство стиже из далеке Африке, бела супруга је прво изгубила сан, а после и памет. Све оно зло које су нанели двема несрећницама окренуло се против породице – као у некој причи из Хиљаду и једне ноћи.

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.