„Претраживач”, књига кратке прозе, емотивних књижевних записа Горана Петровића, вишеструко награђиваног српског писца, својим изазовним насловом открива видљиви али често непримећен свет реалних предмета, честих појава или људских осећања. У сваком друштву, на свим континентима, у току живота се може наићи на бесмислене, напуштене грађевине (Капија), изгубити ситнице (Изгубљено), време (Календари), а чак и сопствене мисли (Реченица).
Бележећи на дну сваког записа тачан датум плода своје инспирације, приповедач је попут интимног дневника бележио дамаре свог и туђих живота, ненаметљиво приказујући шта смо окрзнули погледом а требало је да видимо, шта смо чули а нисмо разумели, шта претражујемо а шта стварно пронађемо.
Уводећи нас у чаролију откривања нових садржаја појмова које смо безличним електронским претраживањем већ сретали, навешће нас да препознамо и њихова скривена значења, смисао и лепоту. Доследан чувар богатства српског језика, Горан Петровић је својим кратким записима показао драгоценост многих заборављених и напуштених речи и израза, одабравши радије да буде старински мудри проналазач уместо безлични, модерни претраживач.
Бака је имала предратну књижурину, нешто између песмарице, сановника и вечитог календара, нешто између пољопривредног календара и пописа пазарних дана у Србији, односно вашара (тада се говорило панађура). То је била једина књига коју је бака поседовала. У њој се налазило све што је сматрала важним. Песме, списак тумачења основних снова, савети када шта треба сејати или садити, када шта треба жњети или брати… И, како рекох, попис пазарних дана и вашара. Бака је током живота била у свега три града, мада је променила шест држава, али је напамет знала када је пијачни дан и у најудаљенијој вароши. Мора бити да би се сада веома изненадила, сада када би видела своју земљу у којој је сваки дан све, мада и свашта, на продају, где се тргује и мимо вашара, као да је читава та земљица постала једна велика, општа кванташка пијаца.
