Vežbanka za strah
ključne reči:
,
Vežbanka za strah
izdavač: Kontrast, Beograd, 2019.
broj strana: 76

Kombinacija stihova i crteža inspirisanih strahovima spakovana u crvene korice mami već na prvi pogled. „Gde ima straha, ima i hrabrostiˮ – poručuju autorke na početku knjige, a kako stranice odmiču, čitaoci se i sami uveravaju u tu tvrdnju. Osetiti strah, doživeti bol, pasti najniže moguće, ali sve to sa saznanjem da „sviće novi danˮ i da treba imati strpljenja jer sve prođe i bude – bolje. Poeziju Sare Radojković osećamo na jednom ličnom, duboko intimnom nivou, ona ume da „voli kostimaˮ, ona poziva na hrabrost, na spremnost da se suoči sa najtananijim osećanjima, da se ogoli do kraja, ali i da se prizna greška i uspravno stane iza svojih postupaka. Motivi ljubavi prepliću se sa motivima smrti, sve je prolazno, ali promena je neizbežna i donosi unutrašnji rast, sve je u redu i ništa nije u redu – život jednostavno teče na ovim stranicama. Pesnikinja uči da se podigne na noge, uči da uspori, uprkos snu o prečici, traži utočište u svojim prijateljima i poziva nas na razumevanje i disanje punim plućima, srčano i bez suzdržavanja. Hrabrost je u ovim pesmama redefinisana – ona nije čvrstina, hladno ophođenje i trpljenje, ona se krije u iskrenosti prema sebi i svetu, u prepuštanju i u suzama koje sami sebi dopuštamo.

Stihove prate crteži Sonje Bajić, napravljeni tako da pozivaju čitaoca da ih oboji, da spoji delove, kroji modele aviona od papira i skupi snage da pošalje tu poruku – biće sve u redu iako je budućnost neizvesna („Kao da sam se pomirila / ali da ne znam sa čimˮ – ima li lepšeg opisa smirenosti i spokoja?). Interaktivnost i poziv na učešće čitaoca u stvaranju knjige o strahu upravo su u funkciji razbijanja strahova, odnosno prihvatanja straha kao pojma koji i ne mora biti toliko strašan.

Pesme i crteži poređani su tako da nas vode kroz unutrašnji svet, i onaj koji autorke dele sa nama, ali i naš sopstveni – nemoguće je da se ne zamislite nad sobom imajući ovu knjigu u rukama. Ipak, krajnja pesma naslovljena „Bez ideje o sebiˮ možda malo iznenađuje, očekivali bismo jasnoću i neku vrstu spoznaje posle tolikog traganja i rovarenja po sopstvenoj duši, ali možda je „dobrovoljna predajaˮ zapravo najvažnija mudrost do koje treba doći, možda je upravo to „težina slobode koju je upila kožaˮ. Ako stvari posmatramo iz ugla poverenja u život, neće nas začuditi krajnji stihovi: „Tamo sam gde bih želela biti. / U rukama svemogućnostiˮ; naprotiv, zajedno sa letećim balonom i ogledalcetom koji su nacrtani na kraju, pozvaće nas da iznova osmišljamo sebe, da obojimo svoj život, spremni da se sasvim prepustimo i smelo zakoračimo u nepoznato.

Autor preporuke:
Odlomak iz dela

Okrutnost utehe

 

U brdima gore šume

a tolike vode, niz strmo brdo

stoje nepomično.

 

Danas te boli ono

što će sutra biti plodna zemlja.

 

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.