Nedavno se u izdanju Arhipelaga pojavila petnaesta pesnička knjiga Živorada Nedeljkovića, jednog od naših najznačajnijih savremenih autora. Dobitnik prestižnih nagrada (Zmajeve nagrade Matice srpske, Disove nagrade, Žičke hrisovulje, Nagrade „Meša Selimović”…), prevođen na brojne jezike, ovaj pesnik i urednik pesničkih knjiga i ovom zbirkom nastoji da iskaže poverenje u snagu pesničke reči i neodvojivost lepog, dobrog i istinitog.

Kao i u ranijim svojim zbirkama, Nedeljković polazi od svakodnevice u koju je uronjen, tzv. malih stvari, intimnog porodičnog kruga i datosti trenutka da bi potom prešao na etička pitanja ovoga sveta koji sravnjuje svoje izbočine / Ušiva vododerine i ždrela ne libeći se da progovori o zlodelima krvnika i mučitelja, očeva nacija, genarala i prvih dama. Suprotstavljanje ambijenta ličnih i porodičnih privrženosti lirskog subjekta svetu užasa i mržnje u ovoj zbirci je još jednom varirano, ali su neki od motiva uvedeni u ranijim Nedeljkovićevim knjigama sada istaknutiji i narasli do novih, samostalnih tematskih celina (motivi države, prevare poretka, podele moći i, s druge strane, Gospoda, molitve, Pesnika). Tematizujući nanovo pitanja pesničkog stvaranja, autor još jednom podvlači da je upravo kopanje i silaženje, mučno poniranje, u jezičke dubine, a time i ontološke, zapravo uspon.