Успон
Успон
издавач: Архипелаг, Београд, 2017.
број страна: 91

Недавно се у издању Архипелага појавила петнаеста песничка књига Живорада Недељковића, једног од наших најзначајнијих савремених аутора. Добитник престижних награда (Змајеве награде Матице српске, Дисове награде, Жичке хрисовуље, Награде „Меша Селимовић”…), превођен на бројне језике, овај песник и уредник песничких књига и овом збирком настоји да искаже поверење у снагу песничке речи и неодвојивост лепог, доброг и истинитог.

 

Као и у ранијим својим збиркама, Недељковић полази од свакодневице у коју је уроњен, тзв. малих ствари, интимног породичног круга и датости тренутка да би потом прешао на етичка питања овога света који сравњује своје избочине / Ушива вододерине и ждрела не либећи се да проговори о злоделима крвника и мучитеља, очева нација, генарала и првих дама. Супротстављање амбијента личних и породичних привржености лирског субјекта свету ужаса и мржње у овој збирци је још једном варирано, али су неки од мотива уведени у ранијим Недељковићевим књигама сада истакнутији и нарасли до нових, самосталних тематских целина (мотиви државе, преваре поретка, поделе моћи и, с друге стране, Господа, молитве, Песника). Тематизујући наново питања песничког стварања, аутор још једном подвлачи да је управо копање и силажење, мучно понирање, у језичке дубине, а тиме и онтолошке, заправо успон.

Одломак из дела

Успон кроз зебњу хлорофила,

До линије повучене бујношћу

Винових лоза; точкови пређоше

Преко ње: видесмо нове парцеле.

Иза брда од гладних речи чекао је

Манастир, раскриљен у славу

Указања. И да смо раније дошли,

Рекла си, наше би близине биле

Жељне треперења. У томе је сва

Драж: не наглити пред морањем

И извесношћу да предстоје открића,

Непредвидива лечења у њима.

Не марити за потребе кад пуноћом

Нисмо истински одређени. Живети,

Као да животу нису нужна наша тела.

 

Указасмо се сред фресака, шкропећи

Мисли осећањем да смо грешни.

Да и због тог колања вреди живети,

Искупљивати се, као винари с пумпама

Пред болешћу лозе и доба. Наша је

Заштита у молитви, у вери да лишће

Унутра венуће поступно, да имаће

Речи, распршене у светлости и води.

У порти умисмо се миљем из бунара,

Спојене посудице напојисмо мелемом.

 

После, прешли смо временску линију

И видели, нови, зрење здравља.

У сликама над отпорном душом биља

Орла без гнезда, све јаснијег од када

На њима познасмо сопствене обрисе

И трепераво миље; из саосећања плавети

И језе тела истекло. Да се у њему огледамо

И тонемо, имајући увек час за искупљење.

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.