Ljubav hladnija od smrti
izdavač: , Kraljevo, 2017.
broj strana: 148

Knjiga pesama, ili pre lirskih zapisa, Vladislave Vojnović Ljubav hladnija od smrti (koja pozajmljuje naslov prvog Fazbindrovog celovečernjeg filma Liebe ist kälter als der Tod iz 1969. godine) niz je zabeleški o problemima identiteta, ostvarenim i neostvarenim mogućnosti odrastanja – šta smo mogli da postanemo a šta smo postali. Govoreći o svom odnosu najpre sa ćerkom, ali i sa majkom, pa potom i bakom, koja je izvršila samoubistvo, lirska junakinja ovih pesama postavlja pitanje sopstva, genetske zadatosti ali i komplikovanih porodičnih odnosa, koji se dodatno usložnjavaju prisustvom odnosno odsustvom muških figura (oca, muža, ljubavnika…) – „jer nas ima koliko nas ima u mislima, / u srcima, / našim genima u ostavljenima”.

Sekvence zabeležene u različitim životnim dobima, od krhkog vremena traženja do jezive studeni usamljenosti (one u braku, one na samrti ili one severnjačke, na primer), navode čitaoca da sa lirskim subjektom osvesti sva ona mimoilaženja (generacijska su možda samo na prvi pogled najupadljivija)  koja su neminovna kada se napusti komforno nemišljenje.

Neretko humorne, ove žalostive pesme, koje „pripoveda” sredovečna žena na pragu menopauze, ne propuštaju da se poigraju sa temom starenja i idealizovanja prošlosti, ne umanjujući stvarne probleme aktualnog trenutka velikog, globalnog sveta (pesma „Szomorú vasarnáp”, sa još jednim filmskim naslovom).

Odlomak iz dela

MALA CRNA HALJINA

 

Oduvek znam

ljubav se ne može zahtevati.

Ničija ljubav 

ne dobija se po komandi.

Ni muška, ni ženska, ni dečja.

Ni materina.

Pogotovo ne materina.

Ako je nema,

ako je više nema,

ili je nikad nije bilo,

nemaš ti tu mnogo šta.

Stisneš zube i trpiš.

Dok imaš zube.

Posle stiskaš šta imaš 

i lomiš.

Ili se, zubat il’ bezub,

okreneš i odeš.

Što obično zbog nečeg ne može:

obično zbog osećanja sopstvene krivice,

većinom fantomske.

A još običnije, zato što nije red,

većinom fantomski.

A najobičnije, zato što kud god odeš

sebe nosiš kao puž kućicu,

većinom lomljivu i stvarnu.

Ili kao puž golać

pužeš noseći nesalomivo

odsustvo.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.