Anja Marković je pesnikinja mlađe generacije čija je prva zbirka pesama Napolju su ljudi nagrađena Brankovom nagradom. Njena poezija ostavlja jak utisak na čitaoca i tera ga da zađe duboko u ponore svog bića i suoči se sobom. Kowloon je druga zbirka poezije Anje Marković čiji je naslov ime hongkonškog predgrađa koje je u jednom trenutku bilo poznato kao najnaseljenije mesto na planeti. Zgusnutost, mračno, vlažno okruženje, sobe koje su zagušljive i tesne – to su karakteristike prostora koji je opisan u ovoj pesničkoj zbirci. Prostor se ne doživljava samo kao ono što nas okružuje već i ono što je u nama, tako da lirskom subjektu često biva tesno i nelagodno u sopstvenoj koži. Stvara se specifična, klaustrofobična atmosfera kroz koju pratimo veoma upečatljive slike postapokaliptičnog sveta, prepoznajući današnjicu i sebe. Strah i očaj, jutro koje „se nikome nije dogodiloˮ, glad i melanholija, „laka groznica postojanjaˮ, senke i kiša, „antičke tragedije svakodneviceˮ, telo i „osećanja koja će nas raznetiˮ – motivi su koji boje pesme raspoređene u četiri ciklusa. Lirski subjekti vode nas na jedno putovanje koje počinje u „mestu strahaˮ čije je ime Kowloon, a završava se, posle svojevrsnog introspektivnog rvanja, pomirenjem jer – „uradili smo sve što smo mogliˮ. Zato se i, po sklapanju korica ove zbirke, čitalac oseća preporođeno.