Џемалудин Латић (1957, Придворци, Горњи Вакуф, Босна) завршио је Факултет исламских наука и Филозофски факултет (Одсек југословенских књижевности те I степен Филозофије и Светске књижевности) у Сарајеву, након чега је завршио постдипломске студије Светске књижевности на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу. Докторирао је о теми језичкостилског и’џаза (наднаравности) Кур’ана на Факултету исламских наука Универзитета у Сарајеву. Заступљен је у свим антологијама поезије Босне и Херцеговине.
Дело Цареве очи; Сребрена чесма представља збирку поезије за децу. Реч је о поезији која на један специфичан начин успоставља дијалог са светом детињства.
Анализирајући његове песме, можемо закључити колико је писац привржен своме родном крају којег у многим песмама описује са великом љубављу и уз велику израженост дивљења према завичају.
Такође, кроз његове речи можемо увидети његову религиозност, велико поштовање према вери, те наглашавање важности и величање исте.
Латић своју поезију темељи на исламској визији света, што је битна, али не и пресудна одредница његовог песништва.